Ukrajinci kao rešenje tudjih demografskih problema

Da se duboki demografski problemi većine evropskih zemalja ne mogu rešiti čak ni kombinacijom svih bilo gde primenjenih  najboljih pronatalitetnih mera spoznaje polako jedna po jedna država: Rusija, koja ima oko 146,8 miliona stanovnika, i Hrvatska, koja je pala ispod četiri miliona. Polako se priznaje da je jedino sigurno uspešno rešenje za demografske probleme, koji postaju ekonomski, MIGRACIJA.

Jer, postoji jednostavna, gruba istina: nerodjene žene ne radjaju decu, ma kakve se podsticajne mere primenjivale. U junu mesecu je s tom grubom istinom – u fertilno doba ulaze generacije žena iz 90-tih kad je Rusija imala ogroman pad nataliteta – rusku javnost suočio ruski predsednik Vladimir Putin i predložio da se rešenje traži privlačenjem „zemljaka“ iz ruskog okruženja liberalizacijom sticanja ruskog državljanstva za sve koji se osećaju delom velikog ruskog sveta.

U Državnu dumu je upravo poslat predlog zakona kojim bi trebalo migracionu amnestiju da dobiju svi gradjani Ukrajine koji se nelegalno, preko dozvoljenog roka, nalaze u Rusiji, da im se taj rok produži za još 180 dana, u kom roku, bez obaveze izlaska iz Rusije, mogu legalizovati svoj boravak dobijanjem neke vrste privremenog državljanstva a posle toga stalnog ruskog državljanstva po skraćenom postupku.

U Rusiji, prema zvaničnoj statistici boravi oko 11 miliona ilegalnih stranih radnika, od čega su oko 2,6 miliona Ukrajinci.

U Hrvatskoj se još ne smiruje sukob izmedju Vlade i Ureda hrvatske predsednice upravo oko demografskih problema. I usred tog sukoba je jedan član opozicione Socijaldemokratske partije, ali i savetnik u Hrvatskoj privrednoj komori, lansirao isto vidjenje stvari – da se  prirodnim putem stanovništvo Hrvatske ne da nikako obnoviti, nego je izlaz u privlačenju imigracije.

„Mi nismo toliko neatraktivni kao što nam se na prvi pogled to može činiti. Dovoljno je otići u Bosnu i Hercegovinu i provozati se uz rijeku Bosnu. Kada padne kiša, obala se ne vidi od plastičnih vrećica. Ili otići u Srbiju, u Bačku Palanku, i susresti se sa zahrdjalim ogradama i cestama punim rupa. A to je ipak Vojvodina, njihov najrazvijeniji dio. Možemo, dakle, biti zanimljivi našim najbližim susjedima: BiH, Srbiji, Makedoniji, Kosovu. Mi smo njima obećana zemlja, naše su plaće dvostruko veće od njihovih“, kaže Davorko Vidović, savetnik u Hrvatskoj privrednoj komori.

On je uveren da bi Hrvatska mogla da bude zanimljiva i Ukrajincima, što je teza koju je poslednjih nedelja nekoliko puta lansirao.

„To je velika zemlja na rubu Europe čiji stanovnici imaju sličan mentalitet kao i mi, govore sličnim jezikom, nema rasnih razlika… Pametna politika nikad neće objaviti izravan poziv, ali se migracijska politika može podesiti tako da stimulira dolazak ljudi iz tih država”, kaže Vidović za Jutarnji list.

Inače, Ukrajina se suočava s ogromnim egzodusom stanovništva, većim nego što je tekući hrvatski, ali o tome su plaćeni da misle Vladimir Grojsman i Petro Porošenko.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com