Grinpis: Evropa nije izvukla pouke iz katastrofe u Fukošimi
Povodom deset godina od katastrofe sa atomskom centralom u Fukošimi, Grinpis je objavio analizu primene posle toga preporučenih sigurnosnih mera u 11 evropskih atomskih centrala i analizu njihovog sadašnjeg stanja i zaključio da je rezultat zastrašujući.
Analizu je obavila nemačka ekspertkinja Oda Beker.
Kako se navodi na sajtu te organizacije, menadžment analiziranih 11 atomskih centrala najviše je napora usmerio na to da spreči primenu mera koje su se posle pre deset godina obavljenih stres-testova pokazale kao neophodne.
U nekim je atomskim centralama to pravdano visokim troškovima tih mera, navodi Grinpis.
Iako su stres-testovi EU za rezultat imali jasna uputstva i preporuke, navodi ta organizacija, nadležni državni organi su dozvolili da atomske centrale bez potrebne opreme ostanu u pogonu narednih deset godina iako nikakve mere za poboljšanje nisu bile planirane u bliskoj budućnosti.
„Deset godina posle katastrofe u Fukošimi ne ispunjavaju evropski reaktori sigurnosne standarde u meri koja bi opravdala njihov ostanak u pogonu 40 godina. Njihovi vlasnici nisu dovoljno preduzeli kako bi takva katastrofa bila sprečena u Evropi“, citira se saradnik organizacije Grinpis Rodžer Spautz.
Analizom, koju objavljuje Grinpis, obuhvaćene su atomske centrale: Almaraz (Španija), Mochovce (Slovačka), Temelin (Češka), Krško (Slovenija), Ringhals (Švedska), Doel und Tihange (Belgija), Beznau (Švajcarska), Gravelines et Cattenom (Francuska), Gundremmingen (Nemačka).
Stres-testovima su svojevremeno ispitani sigurnosni mehanizmi evropskih centrala, a posebno šta se dešava ako ti sigurnosni mehanizmi otkažu.
Testove je obavila i preporuke dala Grupa evropskih regulatornih organa za nuklearnu sigurnost (ENSREG).
Što se nama najbliže atomske centrale u Krškom tiče, u analizi se navodi da je to centrala sa ekstremno velikom opasnošću od zemljotresa i poplava. Nadležni organi i operator te centrale i posle Fukošimi su preduzeli tek nedovoljne mere.
Ta centrala, navodi se u analizi, ima samo strukturu vodozahvata, a prvobitno je bio planiran dodatni alternativni UHS, ali se od njega zatim odustalo iz ekonomskih razloga.
U toj centrali pouke nisu izvukli ni iz snažnog zemljotresa, pa je mobilna oprema tekuće rešenje za slučaj incidenta sa topljenjem jezgra, kojim je takav incident nemoguće sprečiti, ocenjuje Grinpis.
Zastarelo upravljanje posudom reaktora pod pritiskom ispod je sigurnosnog nivoa propisanog posle stres testova.
Slovenija, navodi Grinpis, namerava da ovu atomsku centralu ostavi u pogonu sledećih 20 godina i da izgradi još jedan reaktor u ovom seizmičkom području.