Kad je teško – ugalj!
Vetar – energetski izvor budućnosti ove je godine u Evropi omanuo i izazvao na energetskom tržištu pravu pometnju.
Kad duva vetar vetroparkovi severnog mora Škotske i Velike Britanije proizvode struje koliko osam nuklearnih reaktora i podmiruju četvrtinu potreba za strujom Ujedinjenog kraljevstva, tvrdi pariski Mond, ali ove godine vetar nije duvao, pa su početkom septembra isključeni.
Britanske rezerve gasa i uglja su male, a nuklearne elektrane uglavnom ne rade.
Operatori britanske električne mreže su zamolili francuski EDF da pokrene jednu od svojih poslednjih elektrana na ugalj.
Konvencionalni izvori energije – medju njima i ugalj-odjednom su toliko dobili na značaju da su njihove cene eksplodirale – čak i uglja.
Cene struje dostigle su rekordne vrednosti, a baš jeftinom strujom (iz obnovljivih izvora) treba da se kompenzuje rastuća cena benzina, uračunata u sve planove postizanja klimatske neutralnosti.
Francuska vlada je donela odluku da tokom decembra isplati po 100 evra pomoći na adrese 5,8 miliona domaćistava kako bi im pomogla da plate do neba narasle račune za grejanje, bez obzira na šta se greju – struju, naftu ili gas.
Nemačka je planirala da do 2038.godine prestane da koristi ugalj kao energetski izvor, a medju kandidatima za budućeg nemačkog kancelara ima i onih koji su uvereni da se to mora desiti ranije ili – zlo.
Pre nego iz uglja Nemačka je odlučila da izadje iz atomske energije.
Ali, nedostatak vetra, učinio je da u Nemačkoj proizvodnja struje iz svih konvencionalnih izvora energije u prvom polugodištu 2021.godine poraste za 20,9 odsto i u ukupnoj proizvodnji struje učestvuje sa 56 odsto, saopštila je Nemačka statistička služba.
U ukupno proizvedenih 258,9 milijardi kilovatsati palo je procentualno učešće i vetra, i biogasa i sunca, a poraslo učešće i uglja i atomske energije i gasa.
Dok je tokom prvog polugodišta 2020.godine glavni izvor za proizvodnju struje bio vetar, tokom prvog polugodišta ove godine to je bio ugalj.
Proizvodnja struje iz uglja porasla je u Nemačkoj za 35,5 odsto, pa je udeo struje iz uglja u ukupno proizvedenoj struji porastao sa 20,8 odsto na 27,1 odsto.
S druge strane, proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije pala je za 11, 7 odsto, a najviše proizvodnja struje iz vetra za 21 odsto, pa je vetar izgubio lidersku poziciju koju je u prvom polugodištu 2020.godine sa 29,1 odsto držao medju izvorima struje i sa 22,1 odsto se plasirao iza uglja.