Naši u Vašingtonu : Štedeti benzin ili narodu pare

Najviši predstavnici Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije na Prolećnom su zasedanju Medjunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke u Vašingtonu.

Medju najzanimljivijim temama tamo je način suočavanja sa aktuelnim energetskim šokom, odnosno šokom ponude nafte i gasa izazvanim američkim napadom na Iran i iranskim zatvaranjem Ormuskog prolaza, inače neobično bitnog za trgovinu naftom i gasom.

Kao što je poznato, u Srbiji nismo golim okom zapazili nikakve probleme u snabdevanju benzinom i dizelom, a nisu nas šokirale ni cene.Sveobuhvatne rezerve su aktivirane.Vlasti u Srbiji se ponose da su nenajavljenu krizu dočekale spremne, punih skladišta, ali ipak upozoravaju da smo „na rezervama“.

(Strateške rezerve aktivirale su 34 članice Medjunarodne agencije za energiju)

Vlada Srbije je nastavila petkom da objavljuje maksimalno dozvoljene maloprodajne cene benzina i dizela, a na najnoviji šok odgovoreno je smanjenjem akciza, odnosno, kako predstavnici vlasti vole da kažu, “ država je teret šoka preuzela na sebe“.

(Mada, država to smo u stvari svi mi )

Gradjani su nastavili da voze svoje četvorotočkaše punom parom, kao i do sada.

U već ranije pripremljenoj i objavljenoj analizi krizne situacije na tržištu energenata Medjunarodni monetarni fond (a pre njega i Medjunarodna agencija za energiju) skloniji su, medjutim, drugim merama za suočavanje s ovom krizom čije razmere još nismo kadri sagledati.

Obe institucije upozoravaju da je ishodište krize u značajnom smanjenju ponude – svetski dnevni protok nafte smanjen je za 13%, a protok tečnog gasa za 20% (MMF) i ne veruje se da će skoro biti obnovljen- i da je „prilagodjavanje tražnje neizbežno“. I, po mišljenju MMF, lekovitije od mera koje državne budžete lišavaju dela prihoda, naročito kod visoko zaduženih država.

Istina je da se enorman rast cena energenata, koji se u svetu desio posle 28.februara, u Srbiji nije oštro prelio na potrošačke cene.A inflacija ima svoj toksičan uticaj i na standard gradjana i na visinu kamata po kojoj se zadužuju i gradjani i država.

Naime, potrošačke cene su u Srbiji u martu u odnosu na februar porasle za 0,5% ( najviše goriva i maziva za vozila 4,5%), dok je godišnja inflacija porasla sa 2,5% u februaru na 2,8% u martu.

Slične i još velikodušnije mere prema gradjanima tek će primeniti, recimo, Nemačka.Smanjenje poreza na energente za oko 17 centi po litru i obaveza poslodavaca da svakog zaposlenog časte sa po 1000 evra ( za prevoz), koji će im se odbiti od poreza, stupa na snagu od maja.

U Nemačkoj je mesečni rast cena energenata (gorivo skuplje za 20%, a ulje za loženje za 44,4%) pogurao godišnju inflaciju sa 1,9%, koliko je iznosila u februaru, na 2,7% u martu.

Vlasti u nekim državama prosto sebi ne mogu da dozvole politički luksuz nametanja gradjanima štednje goriva, bilo direktnim ograničavanjem potrošnje, bilo povećanjem cena.

Ko je bio u pravu – MMF ili države poput Srbije, pokazaće vreme.