Oko kog američkog gasa su se posvadjali albanski političari na Kosovu?
Kosovo je odlučilo da se do 2050.godine dekarbonizuje odnosno napusti ugalj kao energetski izvor, onaj ugalj čije su rezerve bile obavezan deo regionalnih političkih računica.
Za prelazno, dakle privremeno rešenje do postizanja pune klimatske neutralnosti svet je proglasio gas. Pa su takvo rešenje američki prijatelji predložili i Kosovu.
Vlada Aljbina Kurtija predlog je odbila i izazvala buru negodovanja kosovske opozicije. U tim je reagovanjima odbijanje protumačeno kao otkaz američkom gasu i otvaranje prolaza ruskom gasu iz, oh užasa, pravca Srbije?! I zavisnosti Kosova od struje iz Srbije.
„Pitam vas premijeru Kurti, da li ste se tokom vaše duge posete Grčkoj sreli sa nekim od predstavnika ruskog Gazproma i da li je to razlog odbijanja projekta američkog gasovoda?! Odbijanje projekta američkog gasovoda opasna je akcija protiv interesa Kosova i SAD“, napisao je lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj na svom Fejsbuk profilu.
„Ova odluka je strateška greška i neshvatljiva akcija za albanske interese u regionu… Gluposti, štetne, neprihvatljive. Ne treba oklevati s priključivanjem Kosova strateškim projektima SAD. Naše strateško partnerstvo sa SAD mora se sprovoditi u politici, ekonomiji, bezbednosti i energetici“ saopštio je i Demokratski savez Kosova, a prenosi kosovo-online.
Kosovska ministarka privrede Artane Rizvanoli objasnila je da se od projekta američkog gasovoda, odnosno projekta priključenja Kosova na postojeći gasovod u Severnoj Makedoniji, odustalo jer nije bilo interesovanja investitora za taj projekat, a investitori koji su pokazali interesovanja postavljali su nepovoljne uslove : povraćaj ulaganja za samo 10 godina zbog rizika ulaganja u gas i postojanje kupoprodajnog ugovora, prenosi izjavu Rizvanoli kosovo-online prema citatu sa portala Kljan Kosova.
Problem je već primećen u Evropi : investitori neće da investiraju u privremeni energent gas, jer je isplativost investicije neizvesna. Kupoprodajni ugovor je poželjan kako bi se znalo koji će gas biti transportovan gasovodom. Azerbejdzanski?Američki? Vašington se ogorčeno borio za poziciju američkog tečnog gasa u Evropi, ali kad je na azijskom tržištu ponudjena znatno viša cena, promenio je pravac i tako dao svoj doprinos sadašnjoj evropskoj energetskoj.
„U poslednje vreme govori se o američkom gasu, ali jedno treba da se razjasni kada govorimo o izgradnji infrastrukture. Mi ne govorimo o američkom gasu ili o bilo kojoj drugoj zemlji. Opcija o kojoj se razgovara je izgradnja infrastrukture koja bi omogućila isporuku prirodnog gasa. Ali mora da se razjasni koliko će da košta, ko će to da finansira i koliko će energiju plaćati potrošači „, rekla je Rizvanoli.
Prema nekim procenama, rekla je ona, cena bi bila 40 evra po megavatu što je 30 odsto iznad cene energije, koju Kosovo sad ima.