Šta je istina o Srbiji i Turskom toku?

Istina o Srbiji i Turskom toku je sledeća: ništa što bi upućivalo na zaključak da će se Srbija (ruskim) gasom posle 2019. godine snabdevati iz tog pravca niti se gradi niti je dokumentovano i potpisano. To je najvažnije. Ostalo su lobiranja, što može da bude važno. I spekulacije od kojih bi brzo trebalo očistiti sliku.

Što se tiče gasovoda Turski tok, čija trasa počinje tamo gde je počinjao pokojni gasovod Južni tok,čime je Rusija eliminisala sopstvene štete od upokojenja Južnog toka, i nastavlja se pod Crnim morem i teritorijom Turske, gradi se samo jedna njegova cev. Ruski gas, koji će teći tom cevi, kapaciteta 15,75 milijardi kubika, sav će završiti u Turskoj. Posle Nemačke, Turska je najveći kupac ruskog gasa.

Gradnja druge cevi Turskog toka istog kapaciteta (15,75 milijardi kubika) potpuno je neizvesna.

Ne postoji zasad nijedan čvrst dogovor a kamoli potpisan dokument o gradnji te cevi. Ona je interesantna za Srbiju jer bi trebalo da bude, umesto upokojenog Južnog toka, alternativni pravac za snabdevanje gasom južne i jugoistočne Evrope za slučaj da spor izmedju Rusije i Ukrajine posle 2019. godine eskalira potpunim prekidom gasnog tranzita kroz Ukrajinu.

Sem što nema nikakvih čvrstih dokaza da će druga cev gasovoda Turski tok biti gradjena, ni pomena nema ko bi finansirao priključak Srbije (i ostalih zemalja južne i jugoistočne Evrope) na taj gasovod. 

U slučaju da ta cev nekim čudom ipak bude gradjena, tranzitnu taksu bi naplaćivale Turska i Bugarska umesto Ukrajine, kako je sada slučaj, ili umesto Bugarske i Srbije kako bi bilo da je zaživeo Južni tok.

Turskoj je, dakle, u velikom interesu da se ta cev gradi, ali njen trenutni spoljnopolitički položaj je takav da Evropa nikako neće dozvoliti da neke njene članice padnu u takvu energetsku zavisnost od Turske. Tursko-ruski odnosi takodje su roviti -pored sporova oko izvoza turskog paradajza i ruske pšenice i mesa, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je neki dan u Ukrajini izjavio da je „,Krim anektiran“ što su Rusi razumeli kao staru tursku pretenziju da je Krim- njihov.Tako da Rusija intenzivno i javno traga za novim alternativnim pravcima (Severni tok 3) i više nije tako isključiva oko održavanja sadašnjeg tranzitnog pravca preko Ukrajine u životu i posle 2019. godine kad ističe sadašnji rusko-ukrajinski ugovor.

Tako da je, po sadašnjem stanju stvari, najverovatnije da će Srbija gas nastaviti da dobija preko Ukrajine. Moskva sada tvrdi da će, prema sadašnjem stanju na tržištu gasa, promet preko ukrajinske tranzitne mreže pasti sa sadašnjih 80-90 milijardi kubika na 25-30 milijardi kubika.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com