Ugalj se vraća?
Uz permanentne proteste protivnika uglja kao najvećeg emitera ugljen dioksida (CO2) u petak se u Bonu završava Medjunarodna konferencija o klimi.
Očekuje se da konferencija utvrdi nove zadatke drzava u redukciji CO2 kako bi do 2030. godine bili ostvareni ciljevi Pariskog sporazuma o klimi: da emisija CO2 bude 40% ispod nivoa iz 1990. godine, a zagrevanje zemlje spusti ispod 2%, po mogućstvu do 1,5 odsto u poredjenju s predindustrijskim vremenom.
Malo ko veruje da ovi ciljevi mogu biti ostvareni.
Jer, kako je utvrdio Global Carbon Project 2017, posle tri godine stagnacije, emisije CO2 će u 2017. godini porasti za 2% (procena). I što je još gore, stope rasta tih emisija će se vratiti na visoke nivoe iz 2000-ih godina. Naime, od 2000. do 2013. godine emisija CO2 u svetu je rasla po stopi od 3% godišnje, da bi se stopa tog rasta spustila na 0,4% u periodu 2013-2016. godine. I u 2017.godini ovako drastičan povratak na staro.
Global Carbon Project upozorava da je, posle izvesnog zatišja, upotreba uglja opet u usponu, a tek što se nafte tiče, to gorivo bi moglo da istisne ugalj sa prvog mesta medju glavnim uzročnicima visoke emisije CO2.
Rast emisije neposredno je vezan s ekonomskim iako je, tvrdi GCP, grupa od 21 zemlje koje su odgovorne za 1/5 svetske emisije CO2 uspela da prekine medjuzavisnost izmedju rasta ekonomije i rasta emisije CO2. Te su zemlje, medju kojima su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Poljska, Ukrajina, Švajcarska, pa i SAD, smanjile ove godine stopu rasta emisija CO2 na 0,2%. To, medjutim, nije bitno uticalo da ne dodje do pomenutog nepovoljnog preokreta.
