Autoputevi: Imamo li na čemu da zavidimo Hrvatskoj?

Svetski ekonomski forum je 2013. godine Hrvatsku svrstao na fantastično 21. mestu u svetu po kvalitetu puteva. Prestižni Nemački auto-klub ih je svojevremeno proglasio najbezbednijim u Evropi. Međutim, priča o hrvatskim autoputevima nisu samo pohvale na neospornom kvalitetu, ona se danas svodi samo na jedno pitanje – da li su hrvatski autoputevi ekonomski isplativi? Trenutna situacija, u kojoj Hrvatska trenutno duguje oko 4 milijarde evra za već izgrađene autoputeve, a do kraja planirane otplate kredita ta cifra će se popeti na 8 milijardi evra, govori da su oni sve sem ekonomski isplativi.

„Ideja povezivanje Zagreba i Splita autoputem rodila se tokom Hrvatskog proleća i MASPOKA. To je naravno propalo, a novac namenjen tom projektu otišao je na obilaznicu oko Beograda (koja ni dan danas nije završena prim.aut). Tada je izgrađen autoput samo od Zagreba do Karlovca“, počinje priču izvor Ekonomskih Vesti iz hrvatskih novinarskih krugova, dobro upoznat sa ovom temom.

Gradnja autoputeva u Hrvatskoj ponovo je na dnevni red došla u prošloj deceniji, za vreme Vlade Ivice Račana (2000 – 2003), dok je direktor Hrvatskih autocesta (HAC) bio Stanko Kovač.

„Priča je da Račan išao do Splita – 5 sati lošim putevima, kaldrmama – na putu do Brača, odakle mu je žena. On je tada došao na ideju političkog projekta – povezivanja Zagreba i Splita autoputem“, kaže naš izvor i dodaje da je plan bio da se iz cene benzina izdvaja 60 lipa po litru, na osnovu čega bi se Hrvatska zadužila, a taj kredit bi bio vraćen 2018. godine. To je, dodaje naš izvor, bio koliko-toliko ekonomski isplativ projekat, ali se tu nije stalo. Gradnja autoputeva je nastavljena, ubirali su se politički poeni, a ekonomski aspekt je bio zanemarivan.

„Autoputevi danas nisu ekonomski isplativi. Svakih mesec dana država daje garantuje za neki kredit kojim se vraćaju stari krediti. Mi smo uvek pod kreditim“, objašnjava svojevrsno vrzino kolo oko finansiranja gradnje i održavanja autoputeva u Hrvatskoj izvor Ekonomskih Vesti.

U tom periodu, tačnije prošle decenije, hrvatska privreda je rasla najviše zahvaljujući gradnji, tačnije gradnji autoputeva. Toga je bio svestan Račanov naslednik, sada zatvorenik, Ivo Sanader.

„U tom periodu je gradnja jednog kilometra autoputa porasla sa 4 na 8 miliona evra. Sve vam je jasno iz podatka da su postojale firme čiji je jedini posao bila gradnja puteva. Tu je maltene svako našao svoj interes“, objašnjava naš izvor iz Hrvatske.

Najpoznatiji je primer Skladgradnje, firme čiji je promet sa 3,5 miliona kuna (nešto manje od pola miliona evra) 2003. godine skočio na skoro milijardu kuna 2009. godine. Ova firma je u centar pažnje hrvatske javnosti dospela kada je otkriveno da joj je HAC dva puta platio farbanje tunela Sveti Rok.

U Hrvatskoj je poznata i takozvana Kalmetina od Zadra do Gaženice, brzi put nazvana po tadašnjem ministru infrastrukture Božidaru Kalmeti, čija cena je praktično udvostručena tokom gradnje. Umesto nešto manje od 300 miliona evra Kalmetina je na kraju koštala skoro pola milijarde evra.

Za vreme vladavine Sanaderove Hrvatske demokratske zajednice, koja je trenutno opoziciona ali po istraživanjima javnog mnjenja najpopularnija stranka, Hrvatska je nastavila da se zadužuje za izgradnju autoputeva. Jedan od najpoznatijih kredita je onaj uzet 1.7.2009. godine – 100 miliona evra na rok od pet godina sa kamatom od devet odsto! Hrvatska je taj kredit na kraju platila 170 miliona evra.

„Čisto reketiranje!“, smatra naš izvor.

Koncesija kao rešenje problema hrvatskih autoputeva pojavila se već tokom Vlade Ive Sanadera. Upravo je Kalmeta promovisao tu ideju, ali se od nje odustalo.

Druga runda ideje o davanju već izgrađenih autoputeva u koncesiju dogodila se u aktuelnoj Vladi Zorana Milanovića. Njen zaštitnik, tog puta, bio je tadašnji ministar privrede Radimir Čačić. Tadašnja ideja, koja je danas aktuelna i nikad bliža ostvarivanju, bila je prosta – da se od koncesije uzme koliko se može i da se time vrati koliko se može kredita.

Čačić je nedavno podsetio da je još Vlada Ivice Račana želela da gradi autoputeve koncesijom, ali su tada dobijene loše ponude.

„Plan je već tada bio da 2008, kada izgradimo planirane autoputeve, taj projekat damo u koncesiju ako to bude isplativo“, rekao je Čačić u intervjuu za Slobodnu Dalmaciju.

Poenta hrvatske priče o autoputevima i koncesiji je, prosto rečeno, gašenje požara. Njima su sve državne garancije date putarskim preduzećima ulaskom u EU ušle u javni dug. Tako je javni dug Hrvatske preko noći porastao za 4 milijarde evra. Srbija, ako ćemo već da napravimo poređenje, takav problem nema. Na stranu činjenica da za početak nema ni moderan autoput koji bi bio interesantan nekom koncesionaru.

Hrvatska bi dobijanjem nekoliko milijardi evra od davanja autoputeva u koncesije, a pominje se cifra u rasponu od 2,4 do 3,2 milijarde evra, smanjila javni dug, čime bi ispunila jedan od nekoliko finansijskih zahteva EU, podigla svoj kreditni rejting, promenila svoju poziciju kada su potencijalni investitori u pitanju…