Evo gde će se ratovati, a ko će od ratova zaraditi

Prema najnovijem izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira, uvoz oružja je u prethodnih pet godina najviše porastao u Evropi i istočnoj Aziji, a pao je u ostalim delovima sveta uključujući tu i Bliski istok, gde je i pored pada ostao visok.

U periodu 2018-2022.godina u odnosu na period 2013 – 2017.godina, evropske države su uvoz oružja povećale za čak 47 odsto.

Globalni transferi oružja su u istom periodu smanjeni za 5,1 odsto jer je uvoz oružja za 40 odsto smanjen u Afriku, za 21 odsto u Ameriku, za 7,5 odsto u Aziju i Okeaniju i za 8,8 odsto na Bliski istok.

U istočnu Aziju i pojedine države drugih regiona visokih geopolitičkih tenzija uvoz oružja je porastao.

Došlo je i do promena medju ključnim izvoznicima u podeli tržišnog kolača :SAD su u periodi 2018-2022 u poredjenju s periodom 2013 – 2017. svoj udeo na tržištu oružja povećale sa 33 odsto na 40 odsto, dok je udeo Rusije smanjen sa 22 odsto na 16 odsto, uz razumnu pretpostavku da je Rusija svoje oružje zadržala za svoje potrebe, ali je do pada došlo i zbog zapadnih sankcija uvedenih ruskoj vojnoj industriji i ogromnog američkog pritiska na kupce ruskog oružja.