Evropska spoljna politika: Francuska sprema vojnike za Ukrajinu?!

Pošto je Politico početkom marta objavio da Francuska obrazuje grupu država otvorenih za ideju slanja zapadne vojske u Ukrajinu, a francuska televizija počela da razrađuje moguće scenarije njenog razmeštaja, šef Spoljne obavestajnu službe Rusije Sergej Nariškin izjavio je za TASS da se Francuska sprema da prebaci prvih 2000 svojih vojnika u Ukrajinu.

„Prema podacima do kojih je došla Spoljna obaveštajna služba, kontingent za upućivanje u Ukrajinu se sprema. U prvoj fazi, on će se sastojati od oko 2000 ljudi“, izjavio je Nariškin za TASS.

U tom slučaju, rekao je on, francuski vojnici će postati zakonit i prioritetan cilj ruske armije.

Nariškin tvrdi da je 17.januara,tokom ruskog udara na strance koji ratuju u Ukrajini poginulo nekoliko desetina Francuza i da je taj broj već „iznad psihološki dopuštenog praga“.

Naknadna objašnjenja francuskog premijera Gabrijela Atala i francuskog ministra spoljnih poslova Sežurnea nisu ni malo umanjila odjek februarske izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona da se države prijatelji Ukrajine „danas ne nalaze u situaciji da je potrebno slati vojsku u Ukrajinu, ali mi ne isključujemo takav scenario“.

Sem iz razloga svoje unutrašnjo-političke slabosti i novootkrivene ambicije da preuzme vodeću ulogu u Evropskoj uniji , francuski predsednik Makron nastoji da izbalansira vojni poraz Francuske u Africi koja, prema još prošlog leta objavljenom otvorenom pismu 94 Francuska senatora, od francuske „postaje vojno ruska Afrika, ekonomski kineska Afrika, a diplomatskih američka Afrika“.

Politico tvrdi da su, povodom Francuske ideje o obrazovanju grupe država za slanje vojske u Ukrajinu, Nemačka, Češka i Poljska izjavile da nemaju takvih planova, dok su Estonija, Litvanija i Letonija „mnogo otvorenije za tu ideju“, a Poljska „menja poziciju“.

Ukrajinski sajt na ruskom i ukrajinskom jeziku strana.ua preneo je da se na francuskoj televiziji razmatraju scenariju mogućeg razmeštaja francuskih vojnika u Ukrajini,ukoliko bi tamo bili poslati.

Prema tom portalu, prikazana je karta prema kojoj bi francuski vojnici mogli da budu razmešteni ili duž Dnjepra ili duž granice s Belorusijom ili kombinovano duž oba pravca. U poslednjem slučaju bilo bi potrebno oko 20 000 ljudi. Oni bi u svakom slučaju bili u mobilnim brigadama sposobnom za brzo reagovanje.

Pukovnik Vinsent Arbarentje, koji je ove scenarije na francuskoj televiziju razradjivao, smatra da bi kod prvog scenarija Rusiji bilo dato na znanje da ne sme da predje na desnu obalu ukrajinske teritorije, a kod drugog scenarija bi bio zaštićen Kijev.

Vest portala Francenews24 da se Francuzi već, preko Rumunije, kreću prema Odesi demantovana je u Kijevu kao fake!

Ali ruska strana sve odlučnije insistira da se Francuzi u Ukrajini već nalaze, pa je neki dan Ministarstvo odbrane RF objavilo novi pregled broja stranih plaćenika koji su od 22.februara 2022.godine ratovali na strani Ukrajine. Medju njima su Francuzi tek 8.po broju, a ima i jedan plaćenik iz Srbije.

Prema tom pregledu, u Ukrajini je bilo angažovano ukupno 13 387 stranih plaćenika iz 64 države od kojih je ubijeno 5962.

Najvise ih je iz Poljske 2960 (ubijeno 1497),iz SAD 1113 (ubijen 491), iz Gruzije 1042 (ubijen 561), iz Kanade 1005 (422),iz Velike Britanije 822 (360),iz Rumunije 784 (349), iz Kolumbije 430 (217), Francuska 356 (147), Hrvatska 335 (152),Brazil 268 (136),Nemačka 235 (88),BiH 207 (90)..

Ukupno uzev, prema podacima Ministarstva odbrane RF, najviše je plaćenika iz Evrope 8112 (ubijeno 3611),Amerike 3051 (ubijeno 1354),Azije 1898 (859), Afrike 249 (103), Australije i Okeanije 77 (35).

Stranci ratuju i na ruskoj strani. U ruskim izveštajima oni se nazivaju dobrovoljcima, pa je u januaru ove godine opširno izveštavano o pobuni srpskih dobrovoljaca koji su u bitku bili slati gotovo bez municije i njihovoj želji da se pridruže čečenskoj vojnoj grupaciji „Ahmat“. Kao njihov šef pominje se izvesni snajperista Dejan Berić, o kome su mediji u Srbiji često izveštavali, a koji je na upravo okončanim predsedničkim izborima bio u izbornom štabu Vladimira Putina. U Srbiji je ovakvo angažovanje državljana Srbije u ratovima na teritoriji stranih država zabranjeno, za takvo delo predvidjena je kazna od 6 meseci do 5 godina.