Hrvatska bez dramatičnih promena ne može izbeći bankrot

Strašan koktel velikog duga, fiskalnog deficita i nedostatak rasta doveli su Hrvatsku vrlo blizu neodrživom nivou zaduženosti, piše poslovno-finansijski časopis „Emrdžing Markets“, a prenosi Jutarnji list.

Iako većina prognostičara sada ocjenjuje da će bruto društveni proizvod (BDP) idućih godina rasti od 0,5 do 1,5 odsto, pa i Vlada zadovoljno proglašava kraj recesije, analitičari smatraju da taj skromni oporavak neće biti od pomoći.

„Ako se nešto dramatično ne desi, za tri do četiri godine govorićemo o hrvatskoj krizi. Zemlji očajnički trebaju strukturne reforme koje bi probudile ekonomiju i podstakle rast“ rekao je Demetrios Efstathiu, voditelj strategije za srednju i istočnu Evropu, Bliski istok i Afriku u Standard banci.

U slučaju da se ostvare njegove pesimistične prognoze, to bi značilo da bi sledeća hrvatska Vlada mogla biti u situaciji da u drugoj polovini svog mandata mora pregovarati sa kreditorima o tome pod kojim uslovima da im vrati dug, kao što to u ovom trenutku čine Grčka i Ukrajina.

Taj scenario bankrota, uz nesagledive posledice koje on nosi, kako se čini, biće moguće izbeći samo uz brze i radikalne reforme. Jer, čak kada bi Vlada i smanjila budžetski deficit sa sadašnjih oko 5,5 odsto BDP-a na tri, prema mišljenju Petera Tabaka, ekonomiste Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji prati Hrvatsku, Srbiju i Rusiju, to ne bi bilo dovoljno da se zaustavi gomilanje duga zbog slabog ekonomskog rasta i niske inflacije.

„Zemlja je suočena s brojnim strukturnim pitanjima koja se moraju rešiti u kratkom i srednjem roku. Međutim, ne možemo očekivati veće promene dok ne prođu izbori, a to znači da će se time pozabaviti nova Vlada“ izjavio je Peter Tabak za „Emrdžing Markets“.

Kao ključne reforme izdvaja javni sektor, tržište rada i birokratiju, a kada bi se one sprovele, smatra da bi banke više novac usmeravale privatnom sektoru, umesto državi za pokrivanje deficita.

Iako je Evropska komisija izrazila zadovoljstvo nacionalnim planom reformi za suočavanje s makroekonomskim neravnotežama, činjenica da je javni dug zemlje premašio iznos od 90 odsto BDP-a i da ubrzano ide prema nivou od 100 odsto govori sama za sebe.

Još veći problem predstavlja nezainteresovanost političkih elita da se time pozabave. Prema oceni analitičara agencije za ocenu kreditnih rejtinga „Fitč“, dosad su se smenjivale administracije “koje su živele u zabludi da ekonomija može sama naći svoj put iz teškoća”.

Oni ne veruju da će ova Vlada sprovesti ozbiljnu fiskalnu reformu, a na to, kažu, upućuje i veličina budžetskog deficita. To što bi se izbori mogli održati u februaru sledeće godine, smatraju da samo otežava problem.

Sve upućuje na to da strani analitičari i institucionalni investitori s velikom pažnjom čekaju šta iduća Vlada namerava preduzeti.

Ako najave mera koje nameravaju preduzeti i odabir tima koji će voditi ekonomiju budu razočaravajući, vrlo je verovatno da će dužnička kriza Hrvatsku zadesiti puno pre nego što se u ovom trenutku pretpostavlja. Teme kojima su trenutno zaokupljeni Vlada i opozicija ne upućuju na to da se mnogo brinu o reformama i nužnosti “dramatičnih” promena, a čini se da nisu ni svesni šta ih čeka.