„Izvučeno iz konteksta“ : Šta je tačno rekao bivši izraelski premijer Benet?
Bez obzira na izraelsku sudbinsku oslonjenost na američku podršku, stav i uloga Izraela u aktuelnom rusko-ukrajinskom ratu od većeg je moralnog značaja nego bilo koje druge države.
Jer, za vreme Drugog svetskog rata od 2,7 miliona Jevreja, koliko je živelo na teritoriji Ukrajine, 1,5 miliona su ubili nemački vojnici, pripadnici Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) i lokalno stanovništvo.
Zato se petočasovni intervju bivšeg izraelskog premijera Naftali Beneta dat novinaru Hanohu Daumu na hebrejskom jeziku nije mogao ekspresno pomesti pod tepih i zaboraviti.
Pošto je početkom februara postavljen na Yutube, sada su ga ponovo oživeli takozvani lovci na fakenews.U naslovu takvih tragača za lažnim vestima po pravilu se nalaze reči „činjenica“, „fakt“, ali u njihovim je istraživanjima najmanje činjenica, a prečesto se završavaju zaključkom da je vest fejk jer je „izvučena iz konteksta“. E u takvim slučajevima nepristrasnom ljubitelju nepristrasnih vesti savetuje se oprez.
Dakle, pomenuti intervju Naftali Beneta, koji je početkom marta 2022.godine posredovao izmedju Moskve i Kijeva a u koordinaciji s SAD, Francuskom, Nemačkom i Velikom Britanijom, postao je poznat po tome što je Benet izjavio da mu je ruski predsednik Vladimir Putin garantovao da ne namerava da pokuša da ubije ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ali nadasve po tome što je Benet izjavio da su zapadne sile blokirale njegove posredničke napore izmedju Moskve i Kijeva.
„Faktenfinder“ nemačkog javnog servisa ARD svoju potragu za onim što je Benet stvarno rekao počinje sledećim uvodom :
„Na Internetu se širi glasina da su SAD i Velika Britanija torpedovale već ispregovarani prekid vatre izmedju Rusije i Ukrajine. Ali nekadašnji izraelski premijer nije to nikad rekao“.
Ne navodi se gde se to (relevantno) tvrdi da je Benet govorio o već ispregovaranom prekidu vatre, a takve se tvrdnje i ne citiraju.
Izveštaj o potrazi za onim što je Benet stvarno rekao, završava se rečenicom :
„Još tada su neki političari kao Sara Vagenkneht, izneli lažnu tvrdnju da su pregovori propali jedino zbog veta Velike Britanije i SAD“.
Prema verziji kakvu su usaglašeno preneli mnogi zapadni mediji, Benet je naveo na koje je ozbiljne ustupke pristala Moskva, a na koje Kijev tokom njegovog posredovanja.
Izneo je i kakav su stav prema njegovim posredničkim naporima imali zapadni lideri : britanski premijer Boris Džonson držao je „agresivnu liniju“, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc bili su više „pragmatični“ dok je američki predsednik Džo Bajden prihvatao „obe“ pozicije.
Ali na kraju, zapadni lideri nisu podržali posredničke napore izraelskog premijera.
„Reći ću ovo u širem smislu. Mislim da je postojala legitimna odluka Zapada da nastavi da udara na Putina i da ne [pregovara], rekao je Benet.
Na direktno pitanje novinara, da li su zapadni lideri blokirali njegove posredničke napore, Benet je prema usaglašenoj verziji prevoda rekao :
„U osnovi, da. Oni su to blokirali i ja sam mislio da greše“.
Benet kasnije nije nijednom demantovao izjavu da su njegove posredničke napore blokirali zapadni lideri. O gotovom dogovoru nije bilo reči.
Naprotiv.
Na molbu američkog politologa Ivana Kačanskog da da objašnjenje, on je na Twitter nalogu napisao :
„Nije jasno da li je uopšte postojao dogovor do kog se moglo doći. U to vreme svemu sam davao jednu šansu od 50 procenata. Amerikanci su šanse ocenjivali mnogo nižim. Teško je reći ko je bio u pravu“, napisao je Naftali Benet.