Naša tema : Umire li se od vrućine i – koliko?

Atina, leti najtopliji grad u Evropi, prva je dobila poverenicu za toplotne udare.

Gospodja Eleni Mirivili u intervjuu za ARD tvrdi da se statistički može dokazati  da „sa rastućom temperaturom, smrtnost veoma mnogo raste“.

Tokom nedelja izmedju 4.i 24.jula  ove godine Francuska je registrovala ukupan višak smrtnosti (u odnosu na isti period prethodne godine) od čak 20 odsto. Koliko su tom višku smrtnosti doprinele ekstremno visoke temperature a koliko Covid-19 znaće se u septembru, saopštio je Institut za statistiku Francuske.

Tokom dve poslednje nedelje jula, toplotni talas  je zadesio i Austriju, pa je tokom te dve nedelje registrivano 20 odsto više umrlih nego tokom iste dve nedelje od 2015.do 2019.godine.

Nije poznato da se u bilo kojoj zemlji u smrtovnicama kao uzrok smrti navodi enormna vrućina.

Mada Medjunarodna statistička klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema(ICD) , koju sačinjava Svetska zdravstvena organizacija, definiše nekoliko dijagnoza vezanih za visoke temperature (toplotni udar, toplotni grčevi, toplotni kolaps, toplotna iscrpljenost zbog gubitka soli i vode…) lekari kao uzrok smrti najčešće navode moždani ili srčani udar, a u retkom  najočiglednijem slučaju toplotni udar.

Tako da se statistika u proučavanju veze izmedju toplotnih talasa i viška smrtnosti oslanja na statističke modele, broj umrlih od ekstremno visokih temperatura može se samo procenjivati.

Javno zdravlje Francuske u februaru je objavilo rezultate studije o uticaju ekstremnih temperatura na smrtnost u 18 velikih francuskih gradova u periodu od 1970.do 2015.godine.

Studija je potvrdila da su ekstremne hladnoće (ispod – 7 stepeni) smrtonosnije od ekstremnih vrućina ( od +28 stepeni), ali da je u posmatranom periodu rizik smrti za vreme ekstremno niskih temperatura porastao umereno, dok je rizik smrti od ekstremno visokih temperatura imao značajan rast.

Naime, udeo smrti izazvanih ekstremnom hladnoćom u ukupnoj smrtnosti ostao je od 70 – tih do početka 2010 – tih stabilnih 0,6 odsto.

Udeo smrti izazvanih ekstremno visokim  temperaturama se, u istom periodu, više nego udvostručio i predstavlja 0,2 odsto ukupnog broja smrti svake godine. A od  1990.do 2018.godine 30 odsto tih smrti može se pripisati zagrevanju zemlje.

Istraživači nemačkog Robert Koh instituta, Nemačke savezne službe za zaštitu životne sredine i Nemačke meteorološke službe studijom uticaja ekstremno visokih temperatura na višak smrtnosti obuhvatili su period od 1992.godine.

Studija je pokazala da je prvi put tri godine zaredom višak smrtnosti izazvan visokim temperaturama zabeležen 2018, 2019.i 2020.godine. Tako su, prema toj studiji objavljenoj u „Nemačkom lekarskom listu“, 2018.godine visoke temperature izazvale 8700 smrti, 2019.godine 6900 smrti, a 2020.godine 3700 smrti. Prošle godine viška smrtnosti izazvanog visokim temperaturama u Nemačkoj nije bilo.

Ipak, ove tri nemačke instucije tvrde da je uticaj visokih temperatura na smrtnost u Nemačkoj od 1992.godine u lakom padu zahvaljujući mnogim  prilagodjavanjima u ponašanju , ali da visoke temperature i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju ljudskom zdravlju.

Studija o tome već ima dovoljno, ali jedinstvenog stava o tome šta se definiše kao veo dan, a šta kao period visokih temperatura još nema, različite nacionalne statističke i zdravstvene službe imaju različite definicije.

Do čitave svadje ovog je leta došlo u Evropi i oko toga da li je za borbu s ekstremnom toplotom stan tokom dana bolje zamračiti i prozore zatvoriti ili je opanjkana stara promaja ipak najefikasniji lek.