Parlamentarni izbori u Nemačkoj : 29 partija za 630 poslaničkih mesta

Sutra se održavaju prevremeni parlamentarni izbori u Nemačkoj na kojima će učestvovati 29 političkih partija.

Medju njima su,ali bez šansi, i partije za zaštitu životinja, istraživanje podmladjivanja, pirati…

Deset od 29 partija, koje su zadovoljile uslove za učešće na izborima, imaju izborne liste u celoj Nemačkoj, 19 bar u jednoj od pokrajina.
Pravo glasa ima 59,2 miliona od ukupno 84 miliona gradjana Nemačke plus nemački državljani u inostranstvu.Nemački državljani u inostranstvu imaju pravo glasa ukoliko su od navršene 14.godine života u Nemačkoj proveli neprekidno najmanje tri meseca,a da se to nije dogodilo pre više od 25 godina.Takodje pravo glasa imaju nemački državljani u inostranstvu koji, na primer, rade kao lokalna radna snaga u nemačkim diplomatskim predstavništvima ili dopisnici nemačkih medija ili su iz drugih razloga lično i neposredno upućeni u nemačke političke prilike i njima pogodjeni.

Analitičari ocenjuju da je Nemačka polarizovana oko bitnih tema kako odavno nije bila i da bi zato trebalo očekivati vrlo visoko učešće birača na izborima.

Na parlamentarnim izborima 2021.godine odziv birača bio je 76,6%.

Da bi politička partija ušla u Bundestag njena partijska lista mora da osvoji najmanje 5 odsto glasova svih izašlih birača na teritoriji cele Nemačke ili njeni kandidati najmanje tri direktna poslanička mandata.

Prema istraživanjima javnog mnenja, sigurno u parlament ulaze CDU/CSU – Hrišćansko- demokratska unija i bavarska Hrišćansko-socijalna unija (poslednja anketa 29,5%),čiji je kandidat za kancelara Fridrih Merc, Alternativa za Nemačku (21%), čiji je kandidat za kancelara Alis Vajdl, Socijaldemokratska partija Nemačke (15%), čiji je kandidat za kancelara dosadašnji nemački kancelar Olaf Šolc, Zeleni (12%), čiji je kandidat za kancelara dosadašnji ministar privrede Robert Habek i Levica(6%), jedina stranka koja je poslednjih dana medju biračima jačala .

Za ulazak u parlament boriće se prošle godine osnovani( cepanjem Levice) Savez Sare Vagenkneht, koji je imao lepog uspeha na pokrajinskim izborima u nekoliko pokrajina istočne Nemačke,a ankete mu sada daju nedovoljnih 4,5 odsto glasova i Liberalna partija Nemačke, koju su komentatori umalo pa sasvim otpisali – ankete im daju 4%.

Čak 27 odsto potencijalnih birača do pred same izbore je bilo neodlučno i na njih veoma računaju Savez Sare Vagenkneht i Liberalna partija,ali i Socijaldemokratska partija, koja je na čelu propale Semafor koalicije izgubila veoma mnogo podrške birača.

Kako je istraživanjem utvrdio ARD nikad manje Nemaca (12%) nije s uverenošću gledalo u postizborno vreme,a najviše su ih brinule sledeće teme : imigracija (26%), ekonomska situacija (26%) i oružani konflikti (20%).

Uzdržani,a po nekima usporeni, nemački kancelar Olaf Šolc žestoko se protivio isporukama Ukrajini nemačkih raketa srednjeg dometa Taurus pozivajući se i na negativan stav dobrog dela stanovnika Nemačke.

Ipak zajednički sprovedeno istraživanje Frankfurter algemajne cajtunga,Cajta onlajn i Bilda pod nazivom „Nemačka govori“ došlo je do rezultata da je 59 odsto anketiranih za to da se te rakete Ukrajini isporuče, a medju gradjanima Nemačke mladjim od 30 godina za to je čak njih 68,5%!.Najmanje su za takav potez žene (53%) i gradjani istočne Nemačke (54%).

Za podršku Ukrajini da nastavi rat i za isporuku raketa Taurus ( delimično uslovljenu) su očekivani relativni pobednik izbora CDU/CSU, Zeleni i Liberalna partija Nemačke.

SDP je protiv isporuke raketa Taurus,ali za nastavak podrške Ukrajini do postizanja “ pravednog i održivog mira“ u ratu s Rusijom.

Alternativa za Nemačku, Savez Sare Vagenkneht i Levica su protiv nastavka isporuka oružja Ukrajini,pa i protiv isporuke raketa Taurus.

Političke stranke,koje su za nastavak isporuke oružja Ukrajini, nisu jedinstvene oko toga kako finansirati tu podršku : na račun sadašnjih ili na račun budućih generacija , odnosno preraspodelom postojećeg budžeta ili reformisanjem ustavne kočnice za zaduživanje.SDP i sadašnji kancelar Šolc smatraju da se ustavna kočnica za zaduživanje mora reformisati jer, po njima, drugog izlaza nema.