Počinje ekonomski rat EU sa Kinom : Bitka za luke u Evropi i Africi

 

Evropska unija je nakon tročasovnog većanja u petak konačno utvrdila novu strategiju prema Kini, prema kojoj će odsad voditi više računa o svom suverenitetu, sad su na redu zapadni  mediji da dokažu da je veliki zaokret izazvala Kina sama.

Evropska unija, zaključeno je, više ne sme biti naivna i dozvoliti da Kinezi njene firme kupuju kao u „otvorenom supermarketu“ niti da od kineske tehnologije i retkih metala postane zavisna kako je postala zavisna od ruskog gasa i nafte.

U stvarima kao što su klimatske promene i pandemija koronavirusa, EU će tražiti novi balans u partnerstvu s Kinom, ali u trgovinskim i političkim pitanjima Kina, sa kojom je EU 2021.godine imala trgovinski deficit od 92 milijarde evra, prepoznata je kao rival Evropskoj uniji.

„Jasno je da Kina nastavlja svoju misiju uspostavljanja svoje dominacije u istočnoj Aziji i svog globalnog uticaja. Kineski sistem je fundamentalno drugačiji od našeg i mi smo svesni njegove prirode kao rivala“, rekla je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posle sastanka na kome su utvrdjene ključne tačke nove EU strategije prema Kini.

Očito posle rusko-ukrajinskog iskustva s lukama  u Crnom moru, Evropska unija će novu strategiju prema Kini  testirati i dosadašnje navodne  greške ispravljati prvo na lukama, koje, ističe se, predstavljaju važan deo globalne kineske inicijative „Novi put svile“.

U toj stvari je, kako prenose evropski mediji, poentirao francuski predsednik Emanuel Makron.

On je rekao da je Evropska unija za vreme finansijske krize 2007/2008.godine napravila istorijsku grešku naivno tretirajući svoju teritoriju kao „otvoreni supermarket“ i prisiljavajući pojedine države članice da prodaju svoju infrastrukturu.

Pa je kao primer naveo kako su kreditori prisilili Grčku da proda svoju najveću luku [Pirej] i tako je ona dopala u vlasništvo kineske kompanije COSCO.

Ta je kineska kompanija predmet visenedeljnog  spora u Nemačkoj pošto namerava da preuzme udeo od 35 procenata u jednom od više kontejnerskih  terminala u luci u Hamburgu.

Šest nadležnih ministarstava u nemačkoj vladi izjasnilo se protiv te kupovine, a najoštrijim rečima je osudio i čitav niz nemačkih političara iz vladajućih i opozicionih stranaka (CSU) medju kojima po oštrini prednjače nemački liberali. Ali, nemački kancelar Olaf Šolc je osumnjičen da ulazak kineske firme u Hamburšku luku hoće da izvede po svaku cenu.

Njega je tim povodom oštro kritikovala Mari Anjes Štrak – Cimerman, političarka Liberalne partije poznata po zagovaranju nemačkih isporuka oružja Ukrajini :

„Šta još u svetu treba da se desi, pa da se Nemačka vrati u stvarnost i prestane da šeni pred neprijateljima slobodnog demokratskog sveta“, prenosi njenu izjavu za DPA nemački javni servis.

Socijaldemokratsku partiju Nemačke  je  na „katastrofu njene politike prema Rusiji“ i da „istu grešku ne sme napraviti s Kinom“ upozorio šef evropskih narodnjaka Manfred Veber.

Prema saznanjima Handelsblata, još proletos je Nemačku na rizike od ulaska kineske firme u Hamburšku luku upozorila Evropska komisija. U tom upozorenju je navedeno da bi Kina, preko kompanije COSCO, mogla da dodje do osetljivih informacija o poslovanju luke koja ima i vojni značaj.

Nemački javni servis vratio se brzopotezno svojoj omiljenoj temi kineskog osvajanja Afrike prenoseći opširno izveštavanje Deutschlandfunk o lukama „kao ključu za ekonomski i, po mogućstvu sve snažniji, vojni uticaj [Kine] na kontinentu“, koji je „najveća regionalna komponenta kineske inicijative ‘put svile’ čiji je cilj jače povezivanja Evrope, Azije i Afrike“.

U Evropi, Kinezi već imaju vlasništvo nad desetak luka – medju njima francuske Avr i Dunkirhen, belgijske Briž i Antverpen, pa luka u Španiji, Italiji, Grčkoj i Turskoj, dok u Africi, prema podacima US Naval War College, kineske firme i banke učestvuju u finansiranju, gradnji ili upravljanju 61 lukom u 30 država, što SAD i Evropu podjednako brine.

U tekstu Deutschlanfunk na sajtu ARDa se navodi :

„Naročito je Vašington pre godinu dana bio šokiran informacijom da bi Kinezi tekući projekat luke u zapadnoafričkoj  Ekvatorijalnoj Gvineji, koju su visoko zadužili, mogli da pretvore u vojnu bazu. Vašington strahuje da bi Kina mogla da ispliva u Atlantiku, najpre simbolično „.

Optužbe da Kina dovodi u zavisnost afričke zemlje prezadužujući ih već je postalo opšte mesto.

Na te je optuzbe u julu ove godine, pozivajući se na podatke Svetske banke i organizacije Debt Justice (sa sedištem u Britaniji), odgovorio Wang Wenbin, portparol Ministarstva inostranih poslova Kine.

Podaci Svetske banke, rekao je on, svedoče da od 695 milijardi spoljnjeg duga 49 afričkih država, za koje su dati podaci, 3/4 pripada multinacionalnim institucijama i nekineskim privatnim investitorima.

A Debt Justice je nedavno objavila da će prosečni udeo privatnih i multimateralnih kreditora u otplati spoljnjeg duga 24 najzaduzenije afričke države za period od 2022.godine iznositi 32 % (privatni kreditori) odnosno 35 odsto (multimateralni kreditori).

Wang Wenbi je, pozivajući se na iste izvore, ustvrdio da je prosečna kamata zapadnih kreditora gotovo dvaput veća od kineskih kamata na kredite koje daju afričkim državama.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com