Podržavaju li UN i EU suzavac protiv izbeglica?
Dok svojim očima gledamo kako poljski graničari usred novembra vodenim topovima i suzavcem, helikopterima i svetlosno-zvučnim signalima atakuju na izbeglice pretežno iz Iraka, nemački mediji, medju njima Frankfurter algemajne cajtung, situaciju opisuju ovako :“Poljski graničari pokušavaju da spreče da ljudi stupe u oblast Evropske unije“.
Ujedinjene nacije protestuju zbog primene sile prema demonstrantima u Sudanu.
Ministri iz Nemačke, Francuske, Italije, Japana, Kanade, Velike Britanije, SAD kao i visoki predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, piše FAZ, zahtevaju da se „kampanja koja iskorišćava patnju ljudi bez odlaganja obustavi“.
Otkud patnja? Time se niko ne bavi.
Niko ne odgovara na pitanje zašto cele porodice beže iz Iraka, zemlje u koju su SAD i Velika Britanija, pozivajući se na izmišljene optužbe, bombama uvodili demokratiju i blagostanje.
Za iskorišćavanje patnje horski se optužuju beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko i ruski predsednik Vladimir Putin. Jedan se obavezno naziva diktatorom, drugi autokratom.
Nije bez značaja podsetiti o kojim se državama radi.
„Pre 80 godina napala je Hitlerova Nemačka Sovjetski Savez. Komunistička država je sa 27 miliona mrtvih zabeležila najveći broj žrtava u Evropi. Samo na teritoriji današnje Belorusije život je izgubila četvrtina stanovništva“, pisao je nedavno nemački magazin Špigl.
Neke države prosto nemaju moralno pravo da Belorusiju podučavaju ljudskim pravima. Naročito zbog prošlosti, ali i zbog sadašnjosti.
Prošle nedelje je u Nemačkoj obeleženo 10 godina od razotkrivanja Nacionalsocijalistickog podzemlja(NSU), grupe koja je od 2000.do 2007. godine ubila sedam osoba turskog, jednu osobu grčkog porekla i jednu policajku. Porodice su uveravane o mogućem postojanju veze njihovih ubijenih srodnika s kriminalom, dok nije otkrivena navodno tročlana nacistička grupa s tri pomoćnika.
Mnoga pitanja su ostala bez odgovora, priznaju sada i nemački mediji i demokratski dozvoljavaju kćerki prve žrtve NSU da pred kamerama izjavi se za ljude poput njenog oca u Nemačkoj ništa nije promenilo.
Februara 2020.godine dogodio se napad u Hanau u kome je u dva bara i jednom kiosku ubijeno 9 ljudi takodje sa migracionim poreklom.
O učestalim napadima na sinagoge da se i ne govori, kao ni o nacističkim, rasističkim i ekstremističkim skandalima ravno u Bundesveru ili nemačkoj policiji.
Srodnici žrtava ne prestaju da tvrde da pozadina svih ovih zločina nije rasvetljena.
Pamtimo li ijedan takav zločin kod diktatora Lukašenka i autokrate Putina? Ne pamtimo.
Čudno.