Rusija – NATO : Pretnja Rusiji atomskim oružjem

Moskva je dala Nemačkoj nekoliko dana da se seti šta je bilo kad su Rusiju poslednji put zadržavali oružjem, pa je tek u ponedeljak vojni ataše Ambasade Nemačke u Moskvi pozvan u Ministarstvo inostranih poslova gde mu je uručena protestna nota zbog pretnji nemačke ministarke odbrane Anagret Kramp-Karrenbauer Rusiji atomskim oružjem.

Kramp – Karenbauer je u intervjuu Deutschlandfunk na pitanje o mogućoj upotrebi atomskog oružja u NATO strategijama odbijanja Rusije, izjavila :

„Mi moramo u odnosu na Rusiju jasno staviti do znanja da smo  mi na kraju, i to je takodje doktrina odbijanja, spremni da upotrebimo i takva sredstva, kako bi to unapred delovalo odbijajuće i kako nikome ne bi palo na pamet da prostore iznad Baltika ili NATO-partnere u Crnom moru napadne“.

„To je ključna misao NATO, tog saveza“, dodala je ona.

Izjava je izazvala proteste i u Nemačkoj, ali u Rusiji posebno.

I nemački, ali ruski mediji posebno, podsetili su da se na Flugelhorst Buchel u nemačkoj pokrajini Rajnland Pfalc nalazi  20 atomskih bombi koje bi, kako navode nemački mediji, „tamo stacionirani borbeni avioni Bundesvera u ozbiljnom slučaju mogli da bace“, a svaka je ta bomba pojedinačno, navela je ruska državna televizija Rusija 1, jača od one američke bombe koja je u jednom trenu ubila 200 000 ljudi u Hirošimi.

„Na fonu poziva ka vojnom zadržavanju Rusije, NATO stalno primiče svoje snage našim granicama. Čime su se slične [situacije]završavale za Nemačku i Evropu, ministarka odbrane SR Nemačke morala bi dobro da zna“ izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu za RIA Novosti.

Izjavu Anagret Kramp – Karenbauer, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov nazvao je „fantazijom“, koja možda donosi zadovoljstvo ministarki i njenim obožavaocima.

On je tokom posete Norveškoj izjavio da „odnose [Rusije] sa NATO ne bi nazvao katastrofalnim“.

„Da bi nešto bilo katastrofalno, treba to nešto imati. A mi nemamo nikakve odnose sa NATO“, kategorično je rekao Lavrov, a prenosi TASS.

On se u stvari referisao na izjavu svog „dobrog prijatelja“ generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da se „odnosi NATO sa Rusijom nalaze na najnižem nivou od okončanja hladnog rata“.

„Za nas to nije argument protiv dijaloga“ rekao je Stoltenberg na šta je iz Moskve odgovoreno da NATO na ravnopravan dijalog, kakav jedino može voditi Rusija, nije spreman.

Zaoštravanje izmedju NATO i Rusije podignuto je na sledeći nivo kad je NATO početkom oktobra otkazao gostoprimstvo desetorici članova stalnog  ruskog predstavništva pri NATO, optužujući ih za neprijateljsku delatnost.

Moskva je na to odgovorila zatvaranjem svoje misije pri NATO na neodredjeno vreme i otkazivanjem gostoprimstva Vojnoj misiji NATO u Moskvi, kao i Informacionom birou NATO u Moskvi.

Onda je ministar odbrane SAD Lojd Ostin posetio Gruziju i Ukrajinu i, kako je razumeo i ruski predsednik Vladimir Putin, dao Ukrajini zeleno svetlo za ulazak u NATO.

“ Nijedna treća strana nema prava veta na stupanje u NATO. Ukrajina, kako sam ja već rekao, ima prava sama da odlučuje o svojoj budućoj spoljnoj politici, bez spoljnog mešanja“ rekao je Ostin i obećao Ukrajini pomoć u zaštiti državnog suvereniteta.

Na ovaj izazov, odgovorio je odmah zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rudenko :

„Mi se ipak orijentisemo ne prema zvaničnoj poziciji nego prema konkretnim koracima. Mi smatramo da bi to bio krajnje opasan korak, koji bi prisilio Rusiju da odgovori na odgovarajući način“, rekao je Rudenko, a prenela je RIA Novosti.

On je dodao :“Pošto su to pregovori izmedju Ukrajine i NATO, oni će da odlučuju šta i kad treba, ali mi smo ih upozorili, svaki korak će imati posledice. NATO zna naš stav o Ukrajini“.

E, na Rudenka se nadovezala ministarka odbrane „baš Nemačke“ , više puta je u ruskoj  emisiji „60 minuta“ ponovila voditeljka Olga Skabejeva…