Ruža Ćirković: Nemojte ići u Zagreb da kupite Velikića
U sunčani petak popodne Zagreb, sav šaren od priprema za predstojeći Uskrs, počinje da liči na velike evropske gradove barem po jednom – to je prilika za isticanje protesta svh vrsta. Upravo proteklog martovskog petka Trg bana Jelačića ispunili su bogami brojni ljubitelji životinja sa svojim psećim ljubimcima u solidarnosti sa životinjskim vlasnicima krzna i u protestu jer stradaju da bi neke dame i gospoda mogli da se kite tudjim perjem. Preko trga, na koji je sunce naravski izmamilo svu silu sveta, ovi zbilja simpatični protestanti prošli su u miru, poneko ih je brzo zabeležio na svom mobilnom telefonu i “šalji dalje”, pa su budući dovoljno zapaženi od radoznalaca, završili na Markovom trgu, gde se nalazi sva sila nove hrvatske vlasti zabavljene “desantima na Drvar” i drugim nadesno ispravljanjima stvarnih i umišljenih levih skretanja, da svom protestu obezbede možda i malo efekta.
A nešto dalje od Markovog trga u Gliptoteki HAZU danas se, posle dvonedeljnog vanrednog produženja, završava izložba “Skulptura i nagost, telesnost i erotika u delima Ivana Meštrovića”. Pošto je delo Ivana Meštrovića ovako erotski sistematizovano prvi put prikazano, interes je razumljvo bio veliki. Tema je večna i da se ne radi o skulptoru koji u Hrvatskoj izaziva interes i na sve druge načine, recimo sporom oko njegovog nasledjivanja.
Tek dvorana Gliptoteke, u zagrebačkom Gornjem gradu, u kojoj je izloženo 69 Meštrovićevih skulptura i crteža erotske tematike, liči na životno bojno polje za seksualnost kao princip života.
Kako se ta životna bitka završava prokazano je odmah na početlu izložbe skulpturom Zdenac života.
Reklo bi se da tragično zastrašujući pogled na starost kroz objektiv seksualnosti dominira izložbom.
Skulptura Laokoon mojih dana, na kojoj se manifestuje uticaj Sigmunda Frojda, Augusta Rodena i Gistava Klimta na Meštrovića, bila je provokacija i senzacija na Prvoj dalmatinskoj izložbi 1905. godine, autori izložbe citiraju tvrdnje da njenu grčevitu (i zastrašujuću) seksualnu provokativnost ne bi u to doba otrpeli veći evropski gradovi, a Split jeste, a poznato je i da je Anton Gustav Matoš prokazao kao “vrstu pornografije u spada u javnu kuću”. I sada su zmijski u grču isprepletana tela mlade bujne žene i starca izazvala poseban interes posetilaca.
Ah, da. Ulaznica za ovu izložbu košta 10 kuna, znači oko 150 dinara. I za naše srbijanske prilike – jeftino. Pa vidim u zagrebačkoj knjižari Levak knjigu Dragana Velikića “Islednik”, misliim možda je jeftinije nego kod nas, da se i tu ovajdim. Ama, nije – 119 kuna, a to vam je više od 15 evra! Valjda je to u redu, plate su u Hrvatskoj otprilike duplo veće (oko 770 evra) nego u Srbiji. Kad sam već tu da vidim šta još ima od knjiga koje bih da kupim, ali ipak neću. Jer tih koje me zainteresuju nema ispod 20 evra, znači 2.500 dinara. Neke su i skuplje. Dve su mi baš zanimljive: Višeslav Aralica “Kmet, Fiškal, hajduk – Konstrukcija identiteta Hrvata od 1935. do 1945. godine” – pogledam ima li u toj knjizi Srba? Ima, i Josip Manolić “Politika i domovina” – čitam na nogama, bivši funkcioner UDBA sumnja da je Titov saborac Andrija Hebrang u Titovom zatvoru izvršio samoubistvo, a uz napomenu da nikom zatvorska kazna nije smanjena, a da se sa UDBA nije sporazumeo o saradnji, napominje da je Olgi Hebrang, ženi Andrije Hebranga, kazna smanjena sa 14 na 8 godina i da je njoj i njenoj porodici pomagano iz fonda za agente. Manolića, i pored njegovih jako visokih godina, zbog sličnih izjava izvode pred sud!
