Sam u Evropi : Milanović ne da vojnike na kolektivno klanje

Hrvatski predsednik Zoran Milanović jedini je šef države u Evropskoj uniji koji smatra da Evropa   ne treba da, postane poprište još jednog američkog rata.

Mada su njegove nadležnosti u tome ograničene, Milanović nije prestao da objašnjava da rat u koji SAD guraju Evropu nije hrvatski rat i da hrvatski vojnici u njemu ne treba da ginu.

„Videćemo šta će biti ako se stvar bude zaoštravala, mi to ne radimo, naši ljudi se neće izlagati riziku. Ja ću odlučiti o tome ili dvotrećinska većina, a to sr neće skupiti jer ljudi imaju mozak u glavi i imaju osećaj za ovu državu za razliku od HDZa koji samo krade. Ponoviću, Hrvatskoj još niko ništa nije tražio, a ako traže, neka ne dolaze, jer hrvatska vojska neće otići tamo. Ako se stvar bude dodatno komplikovala, neće otići nikud, biće na Kosovu i u Hrvatskoj, jer Hrvatska je platila preveliku cenu. Hrvatskoj niko nije pomogao da se izbori za svoje, Hrvatsku nije oslobodio NATO, nego hrvatsku vojnici sa dva, tri aviona i kopnenim snagama. Hrvatska nikom ništa nije dužna da bi je neko terao da se ponaša hazarderski i da bude ovca koja kolektivno ide na klanje“, izjavio je u subotu Milanović, a preneli su ne samo hrvatski mediji.

Svojim kritičarima, hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću, koga je Milanović nazvao „ukrajinskim agentom“ i „pionom“ tudjih interesa i ostalim predstavnicima vladajuće Hrvatske demokratske zajednice on je poslao poljubac i poručio im da u „Ukrajinu idu oni“.Ranije je hrvatski ministar odbrane Mario Banožić izjavio da je Hrvatska članica NATO i da ima neke obaveze, te ako Sabor tako odluči možda će njena vojska i ići u region aktuelne krize.

U oponiranju Milanovićevim stavovima, sem optužbi da su plasirani za potrebe unutarpolitičke borbe u Hrvatskoj, skandalozni i štetni po interese Hrvatske, pojavili su se i krupniji ulozi, naime, tvrdnje da se u ukrajinskoj krizi radi o ključnom geopolitičkom pozicioniranju u kom Evropa mora da bude jedinstvena, kako bi zadržala svoj geopolitički značaj.

O tome su novinari pitali i ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova posle njegovog sastanka s američkim državnim sekretarem Entoni Blinkenom, 21.januara ove godine.

„Još i Evropska unija, u strahu da ne zaostane za natovcima, hoće da pošalje svoje instruktore u Ukrajinu. To će biti dosta interesantan obrt u ‘ambicijama’ Evropske unije, koja, očito, na taj način hoće da skrene pažnju na sebe, zato što nije baš vidljiva u ozbiljnim razgovorima“ rekao je tom prilikom Lavrov.

„Predsednik Makron [francuski predsednik Emanuel Makrin]najdosledniji je pristalica sposobnosti Evropske unije da bude značajan medjunarodni igrač, uključujući obezbedjenje takozvane strateške autonomije Evropske unije. Sad se tamo razradjuje jedan od dokumenata u tom smeru pod nazivom ‘Strateški kompas’… Ali ja nisam čuo da je predsednik Makron, braneći potrebu strateške autonomije Evropske unije, argumentovao to neophodnosti istupanja protiv Ruske Federacije „,dodao je Lavrov.

U medjuvremenu je obnovljen rad Normandijske četvorke, kojim su ključne država EU formalno vraćene u igru oko razrešenja ukrajinske krize mirnim putem.

SAD su, isporučujući odgovor Rusiji na njene zahteve o obezbedjenju bezbednosti, istakle da je taj odgovor pripremljen u konsultaciji s evropskim partnerima i Ukrajinom.

Zašto bi Evropi, sa iskustvom dva svetska rata, bilo u dugoročnom interesu da se na njenoj teritoriji razrešavaju krupna geostrateška pitanja ostaje i dalje nejasno.