Slab evro odgovara Francuskoj

Paradoks: evro pada prema gotovo svim valutama, a raste prema dinaru. Dok se u Srbiji sabira i presabira ko je izazvao pad dinara i ko će se tim padom okoristiti, u Evropi je jasno da je pad evra izazvala Evropska centralna banka, a ko će se od tog pada okoristiti u svom komentaru piše i Handelsblat:

Evro ovih dana poznaje samo jedan pravac kretanja: nadole. Pri sadašnjem nivou od manje od 1,29 dolara za evro, gubitak na kursu je u odnosu na maksimalnih ovogodišnjih 1,39 dolara više od 7 procenata. I prema drugim važnim valutama evro popušta -čak i prema britanskoj funtu koja sa svoje strane takodje slabi. Obaranje kursa evra postalo je u medjuvremenu deklarisani cilj Evropske centralne banke, kako naglašava austrijski guverner Evald Novotni.

Ovo je zapažena promena kursa čuvara valute čija je deviza godinama glasila: „Jedan evro, jedan glas“. Centralni cilj je bila borba protiv inflacije, politika kursa nije bila na dnevnom redu. Ali inflacija se ne može očekivati zadugo, naprotiv: preti deflacija, opasna spirala od pada cena i pada privrede, koja treba da bude sprečena svim sredstvima – čak i slabljenjem vlastite valute.

Za štediše kurs jedva da je od značaja, za njih su važne kamate. Ali kome je od koristi pad kursa zajedničke valute, kako to može pomoći privredi i ima li i gubitnika.

Dobitnici:

FRANCUSKA – Broj 2 evrozone u teškoj je ekonomskoj krizi i apeluje godinama na ECB da oslabi evro. Kako bi se razumeo problem Francuza, neophodno je baciti pogled na monetarnu istoriju. Kad još nije bilo evra, D-marka je bila „najskuplja“ od svih valuta u Evropi. Nasuprot tome, sve ostale valute su delom i snažno gubile na vrednosti, na primer i francuski franak. To je godinama omogućavalo da francuske firme uprkos visokim troškovima mogu relativno jevtino prodavati u inostranstvu – jer „njihov“ novac je bio sve manje vredan. Taj efekat je sa zajedničkom valutom od 1999. godine passe. Dugoročno može Francuska da reši problem samo ako njena privreda postane konkurentnija ili, kako kažu pojedini ekonomisti, ako odustane od svog „odbijanja reformi“. Francuska pre svega je godinama apelovala: spustite kurs evra da našoj privredi bude lakše. I sad je ECB zaista istakla slabljenje evra na svojoj zastavi. Hoće li recept uspeti?

FIRME – Širom zemlje su se nemačke firme žalile pri pri predstavljanju kvartalnih rezultata. Problem za mnoge nemačke koncerne, koji su praktično aktivni svuda u svetu: ako na inostranim tržištima promet i dobit rastu, a tamošnje su valute slabe, pri preračunavanju u evro ostaje malo ili čak ništa od toga.

IZVOZ – Za izvoznu privredu može slabljenje evra da deluje kao mali konjukturni program. Što manje košta evro u stranoj valuti, to više strani klijenti mogu kupovati u evrozoni. To podiže tražnju za evropskim proizvodima.

Gubitnici:

VOZAČI AUTOMOBILA – Pri kupovini benzina, slab evro može voditi rastu cena. Jer naftom i benzinom se na medjunarodnom tržištu trguje u dolarima. Pravi problem bi nastao ako bi nafta na medjunarodnom tržištu poskupela, ali to za sada nije aktuelno.

TURISTI – Kako se aktuelni trend odražava na njihov putni budžet pokazuje sledeći računski primer: za doručak u Njujorku, koji i dalje košta 4,79 dolara, turisti su 2006. godine morali da plate 3 evra, maja 2014. godine 3,45 evra, a sada već 3,75 evra. Problema nema ako se odmor provodi kod kuće ili u nekoj od 17 država-partnera iz evrozone.

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com