Šolc : Putin ovaj rat neće dobiti, Ukrajina će opstati
Povodom 8.maja Dana oslobodjenja od nacizma, nemački kancelar Olaf Šolc obratio se nemačkoj naciji i tom prilikom rekao :
„Na današnji dan pre 77 godina završen je u Evropi Drugi svetski rat. Ćutanje oružja ličilo je na grobnu tišinu nad grobovima više od 60 miliona, zena, muškaraca i dece.
Milioni su poginuli na bojnom polju. Milioni su ubijeni u svojim gradovima i selima, u koncentracionim logorima i logorima za likvidaciju. Nemci su izvršili taj zločin protiv čovečnosti.
Utoliko je bolnije doživeti danas, 77 godina po okončanju Drugog svetskog rata, da gruba sila krši zakon usred Evrope. Da ruska armija u Ukrajini ubija, muškarce, žene i decu, gradove pretvara u prah i pepeo, atakuje čak i na ljude koji beže.
Za mene ovaj 8.maj nije kao drugi. Zato vam se obraćam.
Mi se ne možemo sećati kraja Drugog svetskog rata, a da ne pogledamo činjenicama u oči :U Evropi je opet rat. Rusija je taj rat isprovocirala.
Nekada su se Rusi i Ukrajinci uz velike žrtve zajedno borili da pobede zločinački nemački nacionalsocijalizam.
Nemačka je bila krivac pred obema nacijama, i pred ruskom i pred ukrajinskom.
Sa obe, mi već decenijama težimo pomirenju.
Ali sad Rusija predsednika Putina hoće da potčini Ukrajinu, da uništi njenu kulturu i identitet.
Predsednik Putin čak izjednačava svoj agresivni varvarski rat s borbom protiv nacionalsocijalizma. To je istorijski falsifikat i sramotno.
Naša je dužnost da to jasno kažemo .
Ali to nije sve.
Vojna pobeda saveznika učinila je kraj vojnoj diktaturi u Nemačkoj.
Mi Nemci smo za to do danas zahvalni.
Otud je nekadašnji predsednik Nemačke Rihard fon Vajczeker govorio o 8.maju kao o „danu oslobodjenja“.
Iz katastrofalne istorije naše zemlje izmedju 1933.i 1945.godine izvukli smo glavnu pouku. Ona glasi :“Nikad više!“.
Nikad više rat.
Nikad više genocid.
Nikad više vladavina nasilja.
A ipak se opet dogodilo : rat u Evropi. Na to je ukrajinski predsednik Zelenski danas ukazao.
U sadašnjoj situaciji, to može samo da znači : mi branimo pravo i slobodu -na strani napadnutih. Mi podržavamo Ukrajinu u borbi protuv agresora.
Ne činiti to znači kapitulirati pred golom silom – i jačati agresora.
Mi pomažemo da se nasilju učini kraj.
Zato smo tokom proteklih dana i nedelja doneli dalekosežne i teške odluke – brzo i odlučno, promišljeno i odmereno.
Mi smo usvojili dosad nezapamćene sankcije protiv ruske ekonomije i ruskog rukovodstva, kako bismo Putina skrenuli sa njegovog ratnog kursa.
Raširenih ruku smo primili stotine hiljada Ukrajinki i Ukrajinaca.
Stotine hiljada, koje su bežeći od nasilja u svojoj domovini našli kod nas utočište, dobijaju prvu pomoć od humanitarnih organizacija, škole i dečji vrtići uvode razrede dobrodošlice, gradjanke i gradjani primaju izbegle u svoje domove.
Za tu ogromnu spremnost za pomoć svuda u našoj zemlji, hvala vam svima od srca.
I – mi smo prvi put u istoriji Savezne Republike, poslali oruzje u takvo ratno područje, u velikom obimu – a, uvek brižljivo odmerivši, i teško naoružanje.
Sa tim ćemo nastaviti.
Mogu samo da pretpostavim kako ove odluke mnoge od vas uznemiruju.
Najzad, radi se bukvalno o ratu i miru.
O našoj istorijskoj odgovornosti.
O bezbednosti naše zemlje i našeg saveza.
Dovodjenje tih ciljeva u saglasje – to je naš svakodnevni zadatak.
Da mi kao zemlja o tako dalekoseznim pitanjima medjusobno diskutujemo, dobro je i legitimno.
Demokratski je, takve kontroverze, uz poštovanje i uzajamno uvažavanje voditi. Na to je predsednik Nemačke u svom govoru jutros s pravim ukazao.
Iz mnogih izjava, koje ovih dana čujem, izbija ozbiljna briga. Briga da će rat biti proširen, da bi mir i kod nas mogao da bude doveden u pitanje.
Bilo bi pogrešno to prosto odbaciti. Takve brige moraju imati mogućnost da budu izrečene.
Istovremeno : strah ne sme da nas parališe „.