Tužba JAR za genocid : Ko se može pozivati na holokaust?

Bez obzira na krajnji sudski ishod, tužba koju je, optužujući ga za genocid u Gazi, protiv Izraela Medjunarodnom sudu u Hagu podnela Južnoafrička Republika mnogo će promeniti u medjunarodnom pravu i političkom vokabularu.

Da u to nema sumnje bilo je jasno već od trenutka podnošenja tužbe, a ta je jasnost zaoštrena do krajnjih granica kad je Vlada Savezne Republike Nemačke, pozivajući se na odgovornost za zločin holokausta, saopštila da će se kao treća strana, na strani Izraela, uključiti u glavnu raspravu, ako do nje dodje.

Nemačkoj se Vladi odmah zahvalio Izrael, a njen je potez najoštrije je osudila Moskva, pozivajući se na 27 miliona sovjetskih žrtava nemačkog nacizma.

Portparol Vlade Nemačke Štefen Hebeštajt izdao je 12.januara sledeće saopštenje
:

„Teroristi Hamasa su 7.oktobra 2023.godine brutalno u Izraelu napali, mučili, ubijali i kidnapovali nevine ljude. Cilj Hamasa je da izbriše Izrael. Otada se Izrael brani od nehumanog napada Hamasa.

S obzirom na nemačku istoriju i zločin protiv čovečnosti Shoa, savezna vlada se smatra posebno obaveznom prema Konvenciji protiv genocida. Ta Konvencija je glavni instrument medjunarodnog prava da se to „nikad više“ ne dogodi. Odlučno smo protiv političke instrumentalizacije.

Mi znamo da različite države različito ocenjuju operaciju Izraela u pojasu Gaze. Savezna vlada odlučno i izričito odbacuje optužbu za genocid podnetu Medjunarodnom sudu protiv Izraela.Ta optužba je bez svakog osnova.

Savezna vlada podržava rad Medjunarodnog suda, kao što je činila već mnogo decenija. Savezna vlada namerava da se, kao treća strana, uključi u glavnu raspravu“.

Da li bi Nemačka u raspravu mogla da se uključi, pozivajući se na svoju krivicu prema jevrejskom narodu i odgovornost za njegovu državu, već raspravljaju pravnici. Ali o tom, potom.

Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova, celokupno ponašanje Nemačke u vezi sa tim ocenila je „nedopustivim, neprirodnim, nezakonitim i nemoralnim“.

Opširno se baveći tom temom, ona je, izmedju ostalog, navela :

„U odgovarajućem vladinom saopštenju, Berlin se poziva na ‘istorijski bilans Nemačke i zločin protiv čovečnosti u vidu holokausta, time sam sebe priznajući za ‘ stručnjaka u pitanjima masovnog uništenja ljudi’.A šta ćemo sa zločinima protiv čovečnosti koje je Nemačka počinila nad drugim narodima, nacionalnostima i narodnostima u vreme Drugog svetskog rata? „, zapitala se Zaharova.

Ona prigovara Nemačkoj da je opet zaboravila Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija A/RES/60/7 i ceo niz drugih medjunarodnih dokumenata, prema kojima je holokaust “ progon i masovno uništenje predstavnika različitih etničkih i socijalnih grupa od strane nacista“.

Zaharova je podsetila da se u istoriji dešavalo da su se teški zločinci preobratili i svojim iskustvom pomagali da se spreče slični zločini, ali, podvukla je ona, uslov za to bio je „stvarno kajanje i bezuslovno priznanje sopstvene krivice, bez i najmanjeg znaka pokušaja opravdanja sopstvenih zločina, a kamoli njihovog ponavljanja“.

Zaharova tvrdi da sa Nemačkom to nije slučaj, naprotiv.

„Berlin i dalje odbija da isplati obeštećenje preživelim blokadu Lenjingrada nejevrejske nacionalnosti, smatrajući da Rusi, Belorusi, Ukrajinci, predstavnici ugro-finskih naroda, Jermeni, Gruzujci, Moldavci i mnogi drugi, nemaju pravo da dobiju sredstva od nemačke vlade“, navela je ona.

Zaharova podseća i da je Nemačka bila najpre uzdržana, a zatim i protiv rezolucija o borbi protiv heroizacije nacizma, neonacizma i da do dana današnjeg odbija da prizna da su zločini nacista prema narodima Rusije bili genocid.

Nemačkoj bi bilo bolje, smatra zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije, da se uzdrži od mešanja u aktuelnu krizu na Bliskom istoku jer „Nemačka se do sada nije iskupila za zločine protiv čovečnosti koje je počinila u Africi“. I tu Zaharova citira predsednika Namibije i navodi konkretne zločine…

Na ovu poruku Marije Zaharova odmah je reagovao Izrael – stavši na stranu Nemačke.

„Izrael zahvaljuje Nemačkoj za njenu bezuslovnu podršku i njen stav protiv neosnovanih optužbi Južnoafričke Republike. Korišćenje teme holokausta u savremenom političkom kontekstu od strane predstavnika Ministarstva inostranih poslova Rusije, predstavlja samo po sebi nepoštovanje holokausta i nanosi štetu žrtvama i preživelim „, saopštio je predstavnik Ministarstva inostranih poslova Izraela.

Oko namere Nemačke da se zvanično uključi u glavnu raspravu pred Medjunarodnim sudom u Hagu, pravnici će još raspravlja ti, a nemački mediji prenose analizu profesora Kristijana Valtera sa Ludvig Maksimilijan Univerziteta u Minhen, koji smatra da Nemačka ima pravnog osnova da se uključi, ali, po njemu, teško da taj osnov može biti to što tužba pogađa njene vlastite interese zbog naročitih nemačkih istorijskih veza s Izraelom.

Profesor Valter veruje da bi Nemačka osnovano mogla da se pozove na član 63 stav 2 Statuta Medjunarodnog suda u Hagu jer iako odluke tog suda imaju bilateralno dejstvo, prema tumačenju multilateralnih ugovora imaju i moć presedana.

„Zato bi i druge države, i bez naročitog pravnog interesa, mogle da učestvuju u postupku“, citira se profesor Kristijan Valter.