Učiteljici od učitelja
Vreme kad su Nemci popovali celoj Evropi da neće (više) da je izdržavaju, pretili joj, ucenjivali je i preporučivali svoj omiljeni model oštre štednje i po svaku cenu uravnoteženih finansija – prošlo je.
Nemačka se, sa svojim modelom, premestila u đačke klupe, a za katedru je sela Velika Britanija, država koja uz ogroman spoljnotrgovinski i budžetski deficit (5 odsto) ove godine ostvaruje rekordan rast (3,2 odsto) među zapadnim industrijskim zemljama. Britanski premijer Dejvid Kameron poručuje Evropi da se ne nada da će on 1. decembra uplatiti preko dve milijarde evra u njenu kasu koliko se od Britanije traži, a u oštroj argumentaciji tog odbijanja pomaže mu šef Partije nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva Najdžel Feridž: EU je „žedan vampir koji se hrani krvlju britanskih poreskih obveznika“ i hoće da ih kazni zato što im ekonomija napreduje!!!
Nemci su ljuti, ali nisu uobraženi. Odmah su se bacili na analizu „britanskog čuda“ i traganje za odgovorom na pitanje kako je Britanija prkoseći pravilima u koje se oni kunu uspela da ih pretekne u rastu – ovogodišnji britanski rast (3,2 odsto) više je nego dvaput veći od nemačkog (1,4 odsto).
Prvo, govore nemačke analize, ekonomiju Velike Britanije je kriza započeta 2009, a još neokončana, pogodila kao retko koju zemlju, pa je sadašnji rast baziran na niskoj osnovi. Drugo, i Britanci i Nemci su mnogo godina pre krize liberalizovali svoje tržište rada i stesali socijalna davanja, ali su to Britanci uradili ranije (za vreme gvozdene Megi Tačer 80-tih) nego Nemci (Gerhard Šreder 2000-tih) i mnogo temeljnije nego Nemci.
Tu se sličnosti modela uglavnom završavaju. Čim je kriza izbila Britanci su joj izašli na crtu sa dve stvari koje su Nemcima posebno mrske: obilje jeftinog novca i štednju ne po svaku cenu uz odlaganje uravnoteženja budžeta na duži rok. I jedne i druge mere i danas se drže. Banka Engleske (Bank of England) je odmah 2009. za 375 milijardi funti kupila državne obveznice i obiljem jeftinog novca naduvala cene akcija i nekretnina, tako da su, kažu analitičari koje citira nemački Frankfurter algemajne cajtung, Britanci stekli utisak da su bogatiji nego što jesu, pa su navalili da troše i tako dali zamaha sopstvenoj privredi… Strepi se tu od balona nekretnina koji iza ćoška čeka da pukne, ali zasad: Na britanskom primeru se pokazalo da taj model može da funkcioniše, zaključuju sagovornici nemačkih novina. Na koliko dugo? O tom će se pitanju misliti kad ga i ako ga život postavi.
