Ukrajinska kriza : Šta može Olaf Šolc?

Nemački kancelar Olaf Šolc, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, odbio je da ga na Covid-19 testiraju ruski lekari, pa se očekuje da izmedju njega i njegovog domaćina Vladimira Putina bude sto dužine nekoliko metara.

Pošto su SAD i Velika Britanija sinhronizovanim licitiranjem s datumom navodnog ruskog napada na Ukrajinu, masovnim slanjem oružja i vojnih instruktora, Ukrajinu konačno učinili teritorijom anglosaksonskih interesa, sad je putanje šta može Nemačka?

I pored teškog istorijskog opterećenja, u Moskvi se smatra da je situacija u Evropi stabilna, kad su odnosi izmedju Berlina i Moskve stabilni. Kao što je znala da udesi bivša kancelarka Angela Merkel. A ni doprinos bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šreder ne sme se zanemariti.

Ali Olafu Šolcu su američki predsednik Džo Bajden i britanski premijer Boris Džonson, obojica roviti na svom domaćem terenu, stavili granice u kojima je prinudjen da se kreće.

Ministarstvo odbrane Rusije danas je učinilo veliki politički poklon nemačkom gostu zgodnom  objavom da je rusko – beloruska vojna vežba provere odbrambene sposobnosti „Savezna odlučnost“ ispunjenjem postavljenih zadataka završena.

Ruska vojska je počela da se povlači iz južnih i zapadnih regiona na mesta svoje stalne lokacije, saopštio je portparol Ministarstva odbrane Rusuje Igor Konešnjikov.

Ni Olaf Šolc u Moskvu, iz Kijeva gde je najpre boravio, ne stiže praznih šaka.

On je tamo izjavio da članstvo Ukrajine u medjunarodnim asocijacijama, uključujući NATO, nije na dnevnom redu, pa ruske bezbednosne brige zbog toga nisu na mestu.

Šolc je, po okončanju posete Ukrajini, izjavio da ga je Kijev uverio da će prezentirati predlog za regulisanje ustavnog statusa tkz DNR i LNR i održavanje izbora u tim oblastima.

Komentatori su u zapaljive diskusije oko Ukrajine ubacili mogućnost da Olaf Šolc ruskom domaćinu ponudi desetogodišnji moratorijum na članstvo Ukrajine u NATO, ali niko ne veruje da bi Vladimir Putin to mogao da prihvati.

Gasovod Severni tok 2 Nemačka i dalje smatra projektom privatne privrede, a ne geopolitičkim projektom, kako bi htela Ukrajina i kako ga tretiraju SAD. I tako se u Kijevu izrazio i Olaf Šolc.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com