Uzbuna u Hrvatskoj :Hoće li rasti kamate na kredite gradjana?
Hrvatski premijer Andrej Plenković nije mogao da se načudi : kome je uopšte palo na pamet pitanje da li će rast inflacije dovesti do rasta kamata na kredite koje su uzeli gradjani?
Hrvatska javnost već je samim pitanjem bila nepovratno uznemirena.
Predsednik Udruženja banaka Hrvatske Zdenko Adrović i guverner Narodne banke Hrvatske Boris Vujčić morali su za HRT dvaput da pojašnjavaju ranije date „šta bi bilo, kad bi bilo“ izjave.
Najuverljivija je bila konstatacija Adrovića da će podizanje kamata, kad do njega jednom dodje, ići polako jer su evropske države prezadužene i naglo podizanje kamata ne bi izdržale.
Adrović je takodje objasnio: da bi do povećanja kamata došlo, treba da imamo u dužem periodu visok rast i visoku inflaciju, a inflacija je u EU još niska.
Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić je pokušao da umiri javnost podsećanjem da je udeo dugoročnih kredita s promenljivom kamatom u Hrvatskoj u ukupnom broju dugoročnih kredita pao sa 90 odsto 2017.godine na 38 odsto danas.
Hrvatska narodna banka je 2017.godine preporučila bankama da svojim klijentima omoguće pretvaranje kredita s promenljivom u kredite s fiksnom kamatnom stopom.
On je još podsetio da su kamate danas rekordno niske, a kamata na depozite banaka kod Evropske centralne banke je čak negativna.
Opet se oglasio i predsednik Udruženja banaka Hrvatske. On je rekao da hrvatske finansijske institucije moraju slediti upute Evropske centralne banke, a ona do daljnjeg neće menjati kamatne stope, najverovatnije do 2023.godine.
„Treba reći da je dobar deo kredita zaključen sa fiksnom ili delimično fiksnom kamatom na pet ili deset godina i da nisu svi krediti vezani za Eurolibor kamatu već i za nacionalnu referentnu stopu koja se diže dizanjem cene depozita. Sve dok su cene depozita niske, nema razloga da se taj parametar menja dakle ne bi se tu trebala nikakva revolucija dogoditi „, zaključio je predsednik Udruženja banaka Hrvatske.