Aleksandar Gincburg: Kako je vakcina protiv Covid-19 napravljena za šest meseci, a ostale ni za šest godina

Dosad su vakcine pravljene od živih – kao kod morbila, rubeola i zauški, ili umrtvljenih virusa-izazivača infekcije, kao kod difterije, velikog kašlja i tetanusa. Da se dodje do vakcine trebalo je 8 do 10 godina, a do odobrenja da se ona upotrebi i do dvadeset.

Kako su onda Rusi do vakcine protiv Covid-19 došli za 5-6 meseci, a njihovi konkurenti očekuju da vakcinu imaju za nepunih godinu dana, u intervjuu listi Izvestija objasnio je Aleksandar Gincburg, direktor Nacionalnog istraživačkog centra epidemiologije i mikrobiologije Gamaljej.

„Sve razrade vakcine u našoj zemlji i u inostranstvu koje su došle do ozbiljnih nivoa kliničkog ispitivanja, zasnivaju se praktično na jednom te istom principu. To su vektorske vakcine – uz pomoć virusnog vektora, željena sekvenca nukleinske kiseline, koja kodira ceo protein, u ovom slučaju protein korone, isporučuje se u organizam čoveka. Čak se ni princip, koji se koristi u mRNA platformi (američka kompanija Moderna, prim.aut), u suštini ne razlikuje od tehnologije vektorske isporuke: takodje se u organizam vakcinisanog isporučuje potrebni gen. Jedina razlika je u načinu isporuke. U našoj tehnologiji taj se gen dostavlja uz pomoć adenovirusa, dobro formiranog tokom evolucionog procesa za desetine miliona godina. mRNA platforma koristi savršeno nov, u mnogome veštački način isporuke. Veliko je pitanje koliko će kolegama, koji rade s tom tehnologijom, poći za rukom da savladaju principijalne momente koje još ni priroda nije savladala. Ukoliko im podje za rukom – čast im i pohvala.

Ja sam više puta govorio da vakcina protiv Covid-19, koja je dobila medjunarodni naziv Sputnjik V, nije stvarana od nule. Tokom četvrt veka, tri generacije saradnika Instituta Gamaljej radili su na toj tehnologiji. Počeo je da je stvara Boris Narodicki, koji i danas aktivno radi u našem Institutu, u cilju genske terapije, kad se u organizam ubacuje ljudski gen, koji pokušava da zameni oštećeni.

Od 2014. godine ta tehnologija je počela da se koristi za stvaranje vektorskih vakcina. Prvo je ona isprobana za stvaranje vakcine protiv virusa ebola. Ispalo uopšte nije ispalo loše: dobijen je preparat s minimalnim sporednim efektima i sa velikom imunogenošću. Nisu ga ispitali samo na dobrovoljcima u Rusiji: po ukazu vlade, mi smo ga dve godine primenjivati u žarištu infekcije, u afričkoj državi Gvineji. To je bio veliki zajednički posao s Ministarstvom odbrane, sa Vojno-medicinskom akademijom Kirov i sa Rusalom – u bolnici koju je taj koncern izgradio tamo za vreme epidemije ebole. To nam je omogućilo da uspešno sprovedemo ispitivanje vakcine i postalo je veoma dobra materijalna osnova za korišćenje tehnologije pri stvaranju različitih vakcina protiv koronavirusa. Prvi takav preparat počeli smo da stvaramo pre 2 – 2,5 godine, kad nije bilo epidemije Covid-19, kad niko za taj virus nije znao. Mi smo dobili zadatak da napravimo vakcinu protiv koronavirusa MERS. Kod njega je smrtnost mnogo viša nego kod Covid-19, oko 40%. Taj smo rad doveli do kraja druge faze kliničkih ispitivanja, 220 dobrovoljaca je dobilo vakcinu, ona je potvrdila svoju bezbednost i visoku imunogenost. Kad je počela epidemija Covid-19, isti saradnici, koji su radili na vakcini protiv MERS, prebacili su se na stvaranje preparata protiv Covid-19.
Vakcina protiv virusa ebola može se nazvati analognom, a vakcina protiv MERS homolognom. Po nukleotidnoj kiselinu one su gotovo 80% slične vakcini protiv Covid-19“, rekao je Aleksandar Gincburg za Izvestiju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com