Dobra strana korona-krize: Renesansa javnog zdravstvenog sektora?

Nije bilo potrebe da ugledni Njujork tajms prebrojavanjem Nobelovih nagrada Rusima dokazuje superiornost svoje medicinske nauke nad ruskom. Rusi su te superiornosti svesni.

Rusko zdravstvo, rekao je 2016. godine usred američke predsedničke kampanje ruski lekar Sergej Babak, ne bi moglo da izleči kandidatkinju za predsednika SAD Hilari Klinton.

“Ali američka medicina je otišla napred 50, ako ne i 60 godina, tako da pretpostavljam da će lekari tamo moći da je postave na noge“, rekao je Babak, tada šef katedre za pulmologiju Medicinskog fakulteta I.Jevdokimov, a pošto je kod Klintonove dijagnostifikovana pneumonija i dehidracija.

U aktuelnoj korona-krizi, koliko bar pokazuju sadašnje brojke, superiornost američke medicine nije kompenzovala nedostatke američkog zdravstvenog sistema u kome 30-tak miliona ljudi, uglavnom Afro-Amerikanaca, nema zdravstveno osiguranje. Pa im nije dostupna nikakva medicina, a kamoli vrhunska.

Sa stanjem u 00.30 sati 20. aprila u SAD su potvrdjena 755.533 slučaja Covid-19, a 40.461 čovek je od te bolesti preminuo. Stopa smrtnosti 5,3%.

U Rusiji je do istog trenutka potvrdjeno 42.853 slučajeva Covid-19, a od te je bolesti preminuo 361 čovek. Stopa smrtnosti 0,84%.

SAD imaju 328,2 miliona stanovnika, Rusija oko 147 miliona.

I SAD i Rusija sprovode takozvani lockdown.

Nasuprot njima, bez takvih mera su dve države takodje na manje-više suprotnim ideološkim polovima: Belorusija i Švedska. Ni u jednoj ni u drugoj državi nisu zatvoreni prodavnice, trgovinski centri, restorani, u Belorusiji čak nije prekinuto ni nacionalno fudbalsko prvenstvo. Gradjani su i u jednoj i u drugoj zemlji pozvani da drže socijalnu distancu.

Do 00.30 sati 20. aprila u Švedskoj je od Covid-19 obolelo 14.385 ljudi, a umrlo 1.540. Stopa smrtnosti 10,7%.

U Belorusiji je do istog trenutka obolelo 4.779 ljudi, a umrlo 47. Stopa smrtnosti 0,98%.

Švedska ima 10,3 miliona stanovnika, a Belorusija 9,4 miliona.

Zanimljivo da se aktuelna pandemija pretvorila u poprište ideološke borbe za superiornost zdravstvenih sistema, pa se u medijima na švedski eksperiment gleda sa simpatijama, a na beloruski s dubokom skepsom i prezrivom osudom, do tvrdnji francuskog lista Liberasion da baš Belorusija predstavlja sanitarnu opasnost za Evropu. Mada u osnovnom pristupu izmedju dve zemlje nikakve razlike nema.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je izjavio da putem kojim je u aktuelnoj epidemiji krenula njegova zemlja, mogu ići samo oni koji su sačuvali zdravstveni sistem, a u post sovjetskim republikama taj su sistem, sem Belorusuje, „svi uništili potpuno“.

“U tim su državama uništene infektivne bolnice, specijalisti su se respršili na sve strane, a obukom virusologa, mikrobiologa, virusologa, epidemiologa niko se nije bavio”, prenosi BELTA reči Lukašenka i dodao da kritičari Belorusuje sad žanju što su posejali i kamenicama se bacaju na Belorusiju.

Rad od kuće se iz nekog razloga nije primio, a ceo svet suočen s koronavirusom žestoko raspravlja o tome kako da se što pre djaci vrate u škole i ukine i učenje od kuće.

Dakle, jedina velika promena, kojoj smo se od korona-krize nadali, a koja još nije skinuta s dnevnog reda je renesansa javnog zdravstvenog sektora.

Ta tema je na dnevni red postavljena mnogo pre nego što je u višemilionskom kineskom gradu Vuhanu izbila epidemija novog koronavirusa.

Razmere katastrofe, koju je ta epidemija poprimila u pojedinim zemljama, imaju se zahvaliti upravo zanemarenom javnom zdravstvenom sektoru,njegovoj optimizaciji, racionalizaciji i nametnutoj štednji tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Tim procesima nije umakla nijedna zemlja na Zapadu, a malo koja ih je izbegla i na reformisanom Istoku.

što smo prebrzo poverovali da će svima biti bolje, ako najbogatijima bude bolje, tako smo se prevarili da će svi ili bar većina moći da plate najbolju privatnu medicinsku negu. Javni zdravstveni sektor je zato opustošen, a većina pacijenata nije mogla da dobaci do privatnog. Tako da su javni zdravstveni sistemi pucali po šavovima i pre koronavirusa. Neki zbog nedostatka opreme i lekova, neki zbog nedostatka osoblja, a neki zbog oboje.

Pred samo izbijanje pandemije koronavirusa, lekari su kolektivno davali otkaze u najosetljivijim zdravstvenim sektorima Rusije, ostavke su pljuštale po nemačkim univerzitetskim klinikama, hiljade lekara, medicinskih sestara i tehničara protestovalo je ulicama Pariza.

Vlade, bez razlike da li na Zapadu ili Istoku, pod pritiskom su odobravale neke injekcije javnom zdravstvu uz upozorenja da je to bila žrtva na ivici njihovih budžetskih moći.

Sada se na sve strane štampa novac, pljušte hiljade milijardi, spasavaju se kompanije kao što je recimo Boing koji je dokazano svesno u dve avionske nesreće ubio više ljudi nego koronavirus na celoj teritoriji bivše SFRJ.

Sad je pitanje koliko će u opštoj gužvi i panici dobiti javni zdravstveni sektor, onaj deo nezavisno od sadašnje panike, nezavisno od korona-testova i korona-respiratora.