Investicione kompanije poludele: Rekordna cena za Štadu (Hemofarm)

Farmaceutska kompanija Štada postaće dosad najskuplje preuzeta nemačka kompanija od strane pivatnog investicionog kapitala. Štada će sa 5,3 milijarde evra, koliko su za 100 odsto udela ponudili fondovi Bain i Cinven, oboriti rekord koji je dosad držalo jedno preuzimanje iz daleke 2006. godine sa 5,09 milijardi dolara.

Konzervativni, liberalno-ekonomski orijentisani Frankfurter algemajne cajtung upozorava da investicione kompanije ne znaju šta će sa parama i da cene firmi dostižu opane rekorde slične onima iz 2009. godine.

Prenosimo deo komentara Klausa Maksa Smolka:

„Praznik je za investicione kompanije. Njihov se poslovni model sastoji u tome da sakupljaju novac od (malih) ulagača i iz tako formiranog fonda kupuju firme. Tada drže firmu par godina, dogradjuju je možda kupovinama, uključuju nove regione, optimiraju poslovne tokove. Na kraju predaju firmu dalje i iznose je na berzu. Ukoliko se sabere novac svih investicionih kompanija, branša može, prema podacima Prequin Global-a posegnuti za 2.500 milijardi dolara, što je više nego ikada do sada.

Trgovci firmama imaju, dakle, razlog za samouverenost. Ali ona nikako nije nepomućena, investitori su proteklih godina postali nervozni. To se moglo osetiti i na konferenciji branše Super Return održanoj u Berlinu. Globalno se države i firme i dalje zadužuju, centralne banke zasipaju tržišta jeftinim novcem. Kao što je to za rezultat imalo poskupljenje akcija, nekretnina i drugih materijalnih vrednosti, tako su i cene preuzimanja preduzeća postale vrtoglave. Dugovi koje prave kupci preduzeća od 2009. godine su opet snažno porasli.

Preti li nam nešto slično onome što se dogodilo 2008. i 2009. godine, kao što je privatni investicioni bum grubo prekinut i skupo kupljena preduzeća ostala da leže u portfolijima. Hoće li ovoga puta biti još gore? Takva su pitanja lovci na firme i njihovi savetnici postavljali još prošle godine u Berlinu. S jedne su strane igrali od sreće na ivici vulkana, s druge su pogledali unutra i videli kako vulkan ključa. Godinu dana kasnije do erupcije još nije došlo, ali plašljivi pogled ostaje.

Ali šta da rade investicione kompanije? Privatni investitor, normalni gradjanin, još ima izbora kad je njegov uštedjeni novac u pitanju. On može da rizikuje i ode na visoko vrednovana akcijska tržišta ili da sačeka i novac, praktično sa nula-kamatom, položi na račun, bar dok ne veruje u slom monetarnog sistema. Ali investicione kompanije koje sakupljaju privatni kapital nemaju taj izbor. Vlasnici para njima plaćaju proviziju i prisiljavaju ih da idu baš u rizične investicije, ročnost  fondova je ograničena.

Prema normalnom ciklusu uskoro se može očekivati pad – jer tržišta a time i branša investicionih kompanija već su u šestoj ili sedmoj godini rasta. Vulkan ključa, većina smatra da je to registrovala. Ali putanje je kad će erupcija. I s kojom snagom“.