Nauka potvrdila: Ko kasno leže, rano umire?

Kristen Knutsen, profesorka neurologije na Northwestern University Feinberg School of Medicine i Malkolm fon Šnac, profesor na University Surey, utvrdili su da je rizik od rane smrti kod noćobdija za 10% veći nego kod ranoranilaca.

Oni su analizirali podatke za 433.268 osoba starih izmedju 38 i 73 godine iz Biobanke Ujedinjenog kraljevstva i rezultate svog istraživanja objavili 12. aprila u reviji Chronobiologie International.

Prateći podatke o ovoj grupi osoba za period od 6,5 godina, Knutsen i Šnac su utvrdili da je rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i psihičkih poremećaja veći kod ljudi koji kasno ležu i kasno ustaju nego onih koji rano leži i rano ustaju.

Dvoje profesora smatraju da uzrok dugog bdenja može biti genetski ili uslovljen načinom života i da bi u svakom individualnom slučaju trebalo utvrditi o kom se uzroku radi.

Ukoliko je uzrok genetski i povezan s prirodnim bioritmom, smatraju oni, poslodavci bi noćobdijama trebalo da omoguće fleksibilnije radno vreme, jer nedostatak sna je već ranije registrovan kao uzročnik povećanog obolevanja od niza bolesti.