Globalna kriza zdravstva: Zašto dečji onkolozi daju otkaze u Rusiji?

Uz nezadovoljne komentare, ali ruski mediji su neki dan preneli tekst iz britanskog lista The Times o žalosnom stanju ruskog zdravstva.

U tekstu novinara Marka Benetsa, koji 20 godina živi u Rusiji, opisuje se opšta beda lokalne bolnice i beda medicinskog osoblja u uralskom gradu Bogdanovič.

Tamo ga je pozvala oftalmolog Anastasija Vasiljeva iz sindikata „Alijansa lekara“, koji, prema rečima Benetsa, podržava najpoznatiji ruski opozicionar Aleksej Navaljni. Taj sindikat u 31 gradu ima oko 1.000 članova.

Posebno je i čitaoce i medije u Rusiji potresao deo teksta koji bedu bolnice i medicinskog osoblja slika preko stanja u bolničkoj praonici: po godinu dana nema tople vode, često nema ni deterdženta, ne rade mašine za pranje nego osoblje bolničku posteljinu ručno pere u sudoperama gde se pere i posudje.I vrhunac: posteljina za jednokratnu upotrebu se, posle smrti jednog pacijenta, koristi u krevetu drugog! Tako su Benetsu svedočili zaposleni.

Bolnice su podfinansirane, a medicinsko osoblje s jedne strane slabo plaćeno, a s druge strane preopterećeno što je rezultat grubo sprovedene racionalizacije i optimizacije ruskog zdravstva, naročito u mestima daleko od Moskve, sumira Benets.

Njegov zaključak, medjutim, nije novost za Rusiju. Možda je na problem još bolje ukazao skandal s pretnjom otkazom vodećih lekara Ruskog onkološkog centra za lečenje dece „Blohin“.

Stvar je izgleda brzo smirena s najvišeg mesta, ali bit sukoba izmedju menadžmenta bolnice i njenih vodećih onkologa izgleda je u sledećem: nekad prestižna bolnica je izvučena ispod okrilja Ruske akademije nauka i prebačena u Ministarstvo zdravstva odnosno u režim gde gospodari troškovnik.

Onda su lekari osnovali fond za prikupljanje sredstava iz kojih se finansira lečenje malih najtežih bolesnika. Oko tog je fonda nastao sukob. Može se pretpostaviti da su lekari pozicije u fondu koristili da novac bude dodeljen baš detetu koje oni leče… Menadžment ih je optužio za sukob interesa.

Ogromnu pažnju javnosti ali i vlasti u Rusiji izazvalo je i masovno podnošenje otkaza hirurga u bolnici u Njižnjem Tagile zbog „prevelike preopterećenosti, a premalih plata“.

Da li je  tekst u britanskom listu The Times nešto doprineo teško je reći, ali prošle nedelje je ruska vlada donela niz mera, kojima je ogroman prostor posvetila ruska državna televizija: ukinuta su ograničenja za nabavku inostranih lekova za lečenje onkoloških bolesnika, lekarima je dozvoljeno da pacijentima prepisuju inostrane lekove ukoliko ne postoji domaći lek istog kvaliteta i najzad, naloženo je da se izvrši provera odnosa kvaliteta inostranih preparata za lečenje onkoloških obolenja i ruske generike.

Tekst u The Times prigovara Rusiji na malim izdvajanjima za zdravstvo. Prema podacima svetske banke Rusija za zdravstvo izdvaja 524 dolara po stanovniku godišnje ili 5,3% bruto domaćeg proizvoda. Prema oceni Ruske računovodstvene službe, kojoj je na čelu liberalni ekonomista Aleksej Kudrin, Rusija na zdravstvo izdvaja 3% BDP-a godišnje.

U komentarima teksta britanskog novinara o žalosnom stanju ruskog zdravstva, komentatorima najpre padaju na pamet izjave ruskog predsednika Vladimira Putina o ruskim uspesima u razvoju novih savremenih oružja. I u vezi s tim ruska izdvajanja za vojsku.

Prema Stokholmskom institutu za istraživanje mira, Rusija je izdvajanja za vojsku snizila sa 5,5% u 2016. godini, na 4,2% u 2017. godini, pa na 3,9% u 2018. godini.

Prema oceni pomenutog Alekseja Kudrina u 2019. godini je ruski vojni budžet bio 2,7% BDP-a, a izdvajanja za zdravstvo 3%.

Bivši glavni sanitarni lekar u Rusiji Genadij Onišćenko vrlo je zadovoljan što je ruski predsednik Vladimir Putin postavio za cilj podizanje tih izdvajanja na 4%, a ako se uključi i dobrovoljno medicinsko osiguranje i na 5%. On kaže da se u svetu izdvajanje za zdravstvo od 6% BDP-a smatra optimalnim.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com