Hrvatska bitku bije za evropski kohezijski fond?
Na čelu 16 članica Evropske unije iz južne i istočne Evrope Hrvatska u Briselu bije tešku i neizvesnu bitku da ne bude smanjen evropski kohezijski fond koji je, prema uverenju Zagreba, nužan da bi ove države jednom mogle da dostignu nivo bogatijih članica, tako izveštava HRT.
Posle sastanka u Portugalija 17 država „Prijatelja kohezije“, medjutim, Hrvatska nije potpisala njihov zajednički sporazum za brzo usvajanje sedmogodisnjeg budžeta EU (2021-2027) u kome sredstva za koheziju neće biti smanjena, jer trenutno predsedava EU i želi da sačuva neutralnost!
Potpisnicima se nije pridružila Italija.
Pravo na korišćenje sredstava iz kohezijskog fonda imaju države članice čiji je BDP po stanovniku niži od 90% prosečnog BDP EU.
Prema proceni MMFa za 2019.godinu, prosečni BDP po stanovniku u Evropskoj uniji je 30 619 dolara. Sledeće države imaju niže od toga :Slovenija (90%), Češka (81%),Portugalija (78%),Estonija (77%), Grčka (68%), Slovačka (67%), Litvanija (65%), Madjarska (55%), Hrvatska (49%),Rumunija (41%),Bugarska (31%).
Radi poređenja, BDP po stanovniku Srbije je procenjen na 24 % prosečnog BDP EU ili 7346,4 dolara.
Države članice EU vode teške pregovore za budžet unije 2021-2027.
Izlaskom Velike Britanije iz EU budžet unije automatski gubi 75 milijardi evra, koliko je Britanija uplacivala, ili 6,946 milijardi evra koliko je Britanija 2018.godine više uplaćivala nego dobijala iz budžeta EU, a četiri države neto uplatioci u evropski budžet – Austrija, Holandija, Švedska i Danska, takodje se lavovski bore da sav teret britanskog odlaska ne padne na njihov teret.
Najveći neto platilac Nemačka je za kompromis.
Četiri države, nazvane štedljive, insistiraju da doprinos u budžet EU ne može biti veći od 1% BDP-a, odnosno ukupno oko 1.020 milijardi evra.
Evropska komisija je predložila budžet od 1.135 milijardi evra, a Evropski parlament 1.325 milijardi evra, ali je na stolu predlog od 1094,8 milijardi evra, koji je izneo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Poslednji predlog za države članice znači uplate u EU-budžet od 1,074% ukupnog BDPa.
Predlog Evropskog saveta znači da će uplate biti povećane, a pojedini izdaci smanjeni, kako bi se prevazišla rupa u budžetu nastala posle Brexit, dok će biti uvedene nove obaveze za zaštitu granica, zaštitu klime i digitalizaciju.