Inflacija na vratima: Turska, Brazil i Rusija podižu cenu novca

Turska je prošle nedelje dobila četvrtog guvernera na čelu Turske centralne banke u manje od dve godine.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio je guvernera Naci Agbala, postavljenog na to mesto novembra 2020. godine, nezadovoljan odlukom Centralne banke da poveća svoju ključnu kamatu sa 17 odsto na 19 odsto, a kao odgovor na inflaciju, koja je u februaru iznosila 15% odnosno tri puta više od targetirane.

Iz istog razloga su smenjivani i prethodni guverneri (jula 2019, novembra 2020) jer turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smatra da su kamate „majka i otac svih zala“.

Kamata turske centralne banke je u novembru 2020. godine povećana sa 10,45 na 15 odsto, a odmah zatim u decembru sa 15 na 17 odsto.

Ogroman inflacioni pritisak ima se zahvaliti silovitom oporavku turske ekonomije u drugoj polovini 2020. godine. Uz kinesku, turska ekonomija je jedina u grupi G20 koja je 2020. godinu završila s rastom (+1,8%), i pored velikog značaja turizma, pandemijom koronavirusa najpogodjenije grane.

Rast turske ekonomije pripisan je udvostručenoj količini jeftinih kredita, kojima su  turske državne banke snabdele 2020. godine tursku ekonomiju, što je uticalo na smanjenje turskih deviznih rezervi i slabljenje lire.

Svoju ključnu kamatu prošle nedelje je povećala i centralna banka Brazila, prvi put za poslednjih šest godina, ali neočekivano snažno za 0,75 poena, sa rekordno niskih 2 odsto na 2,75 odsto.

Brazilska inflacija je na godišnjem nivou 5,2 odsto što je značajno iznad targetiranih 3,75 odsto.

Centralna banka Brazila je najavila da će i na svom sledećem sastanku nastaviti sa ovim procesom normalizacije monetarne politike, iako je brazilska ekonomija, pogođena pandemijom, još nestabilna (2020, BDP kvartalno: – 2,1%, -9,2%, +7,7%, +3,2%)

Sa 4,25 odsto na 4,5 odsto svoju ključnu kamatnu stopu povećala je i Centralna banka Rusije najavljujući dalje pooštravanje monetarne politike pozivajući se na veliki rast tražnje i u vezi s tim povećane inflacione pritiske. Potrošačke cene su u Rusiji u februaru na godišnjem nivou porasle za 5,8 odsto.

Odluku Centralne banke Rusije kritikovao je poslovični kritičar njene politike ruski milijarder Oleg Deripaska.

„Odluka Centralne banke o povećanju kamate, to je udar na dohotke gradjana i dobit kompanija. Pri tome je očigledno da ona sledi ne ekonomske nego političke ciljeve“, napisao je Deripaska na svom postu na mesindžeru Telegram, a prenosi Komersant.

Saopštenje Centralne banke Rusije o inflaciji koju su izazvali rastući dohoci ruskih gradjana, Deripaska je nazvao lažnim.

„Ukoliko je reč o uspešnim državnim službenicima i rentijerima dva glavna grada, to je, verovatno, tako. Ali ako se posmatra cela zemlja, dohoci ne rastu nego padaju već neku godinu“, napisao je Deripaska.

„Protiv inflacije, koju su isprovocirale promene cena na medjunarodnom tržištu sirovina, može se boriti samo povećanjem ponude ruske robe i usluga“, napisao je Deripaska.

On smatra da su za neophodno restrukturiranje osnovnih monopola neophodne investicije.

„A ko će da investira u preduzeće s rantabilnošću 3-4 odsto, kad Centralna banka daje kamatu od 5 odsto na depozite. Kakav je to teatar apsurda“, napisao je Deripaska.

Analitičari svetskih finansijskih tržišta, medjutum, ocenjuju da su centralne banke Turske, Brazila i Rusije, dakle tri velike države, požurile sa ovim prilagodjavanjem zbog opšte ocene da će, na fonu robustnog oporavka američke ekonomije, svoju osnovnu kamatu pre nego što se očekivalo, a svakako pre kraja 2023. godine, kako su prognozirale, značajno povećati Federalne rezerve Amerike, koje su prošle nedelje inflaciona očekivanja podigle sa 1,8 na 2,4 odsto na godišnjem nivou.