Istok-Zapad: Porodjajne muke multipolarnog sveta

U utorak su se u Briselu sastali ministri inostranih poslova država članica zapadnog vojnog saveza (NATO) da dogovore strategiju  zadržavanja „agresije Rusije i uspona Kine“ do 2030. godine, a u Pekingu su istovremeno većali ministri inostranih poslova Rusije i Kine kako da na tu strategiju odgovore.

U izjavi učesnika sastanka u Briselu se navodi da je NATO „najjači savez u istoriji“, da je NATO „odbrambeni savez i ne predstavlja pretnju nijednoj zemlji“, ali se značajno jačaju sposobnosti tog saveza za odvraćanje i odbranu uz sedmogodišnji rast troškova „kao odgovor na opasnije i nepredvidivije bezbednosno okruženje“.

„Suočeni smo s rastućim pretnjama i sistemskom konkurencijom. Ruske agresivne akcije predstavljaju pretnju evroatlantskoj bezbednosti; terorizam u svim oblicima i manifestacijama ostaje trajna pretnja svima nama. Samouverene i autoritarne sile i nedržavni akteri osporavaju medjunarodni poredak zasnovan na pravilima, uključujući tu hibridne i sajber pretnje, zlonamernu upotrebu novih tehnologija, kao i druge asimetrične pretnje“, navodi se u toj izjavi.

Dalje jačanje sposobnosti NATO-a za odvraćanje i odbranu zahteva „značajno povećanje zajedničkih sredstava“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg a prenosi Agencija Anadolija.

Dogovor zapadnog vojnog saveza spotakao se na prilično nevojnom pitanju: oko gasovoda Severni tok 2 stavovi zapadnih saveznika ostali su različiti, takoreći suprotstavljeni, a NATO ostaje usredsredjen na traženje novih izvora snabdevanja energijom, saopštio je posle prvog dana sastanka u Briselu generalni sekretar Jens Stoltenberg.

„Postoje različite pozicije NATO-saveznika  u odnosu na projekat Severni tok 2. Ne samo SAD nego i neki drugi saveznici odnose se kritički, ali ima i saveznika sa suprotnom pozicijom. Pošto NATO odlučuje konsenzusom, zajednički stav u odnosu prema Severnom toku 2 nije formulisan. Koncentrisali smo se na to kako da povećamo diversifikaciju isporuka i suprotstavimo se  izazovima u oblasti energetskoj bezbednosti“, saopštio je Stoltenberg.

Na drugom kraju sveta ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov i njegov domaćin kineski ministar inostranih poslova Van I zaključili su da je „važno da Peking i Moskva jačaju stratešku saradnju u uslovima sadašnje situacije u svetu“ a na bazi 2002. godine ratifikovanog Dogovora o sveobuhvatnom partnerstvu i strateškoj saradnji.

Lavrov je optužio neke zapadne države na čelu sa SAD da po svaku cenu žele da očuvaju svoju dominaciju u globalnoj ekonomiji i medjunarodnoj politici, pokušavajući da spreče objektivne tendencije uspostavljanja multipolarnog, demokratskog sveta, pri čemu su im sankcije postale glavni instrument delovanja.

„Neophodno je jačati svoju samostalnost. Vi vidite kako SAD kao svoj zadatak objavljuju ograničavanje mogućnosti za tehnološki razvoj i Ruske Federacije i Kineske Narodne Republike. Zato mi moramo snižavati sankcione rizike putem jačanja svoje tehnološke samostalnosti, putem prelaska na račune u nacionalnim valutama i svetskim valutama alternativnim dolaru. Potrebno je da izadjemo iz medjunarodnih platnih sistema, koje kontroliše Zapad“, rekao je Sergej Lavrov.

Ruski list Komersant navodi da je 2020. godine uloga dolara u trgovini izmedju Kine i Rusije pala na ispod 50 odsto, na drugom mestu je euro, a na trećem mestu nacionalne valute.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com