Kojim ruskim oligarsima Britanija preti: Ne možemo (više) dozvoliti „biznis kao i obično“

Upravo objavljeni izveštaj Komiteta za medjunarodne odnose britanskog parlamenta „Zlato Moskve: Ruska korupcija u Velikoj Britaniji“ najmanje je treći krug pretnji ruskom kapitalu, koji se udobno smestio u Velikoj Britaniji na obostranu korist. Pretnje su usledile posle incidenta s pokušajem trovanja dvostrukog britansko-ruskog špijuna Sergeja Skripalja.

Još na prve pretnje iz Britanije oglasio se ruski državni tužilac Jurij Čajka.

On je poručio: „Kriminalce mogu da zadrže, a pare vratite. To su naše pare“, rekao je Čajka i podsetio da je Rusija od 2002. godine od Velike Britanije zahtevala izručenje 61 osobe koje su bile već osudjene ili okrivljene za ekonomska krivična dela. Čajka je posebno dokumentivao nezakonito davanje britanskog državljanstva Borisu Berezovskom 2003. godine.

U izveštaju Komiteta za medjunarodne odnose britanskog parlamenta se, prema citatima Gardijana, britanskoj vladi prigovara da je dovela u opasnost nacionalnu bezbednost zemlje tako što je dozvolila „kleptokratama i kršiteljima prava čoveka da koriste London za pranje nezakonito stečenih para, izmedju ostalog i u cilju izbegavanja sankcija“.

Britanska premijerka Tereza Mej bila je, po izbijanju skandala sa Skripaljima, u parlamentu izložena oštrim kritikama zbog olakog tretmana para iz Rusije, a ipak su i posle tih kritika “Vladimir Putin i njegovi saveznici produžili da vode ‘biznis kao i obično’ skrivajući i perući svoje korumpirane aktive u Londonu“, navodi se u tom izveštaju, a citira Gardijan.

List navodi nedavni primer: državna ruska kompanija Gasprom emitovala je, posle proterivanja ruskih diplomata iz Britanije, obveznice u vrednosti od 725 miliona evra, deo tih obveznica kupili su britanski investitori.

Mi više ne možemo da dopustimo „biznis kao i obično“. Korupcija, koja dolazi iz Kremlja nije više dobrodošla na našim tržištima i mi ćemo delovati, rekao je predsednik Komiteta za medjunarodne odnose Tom Tugendhat. On smatra da su rizici kojima se izlaže Britanija veći od potencijalnih dobiti od saradnje s ruskim biznisom.

London je još krajem marta najavio pooštravanje odnosa prema ruskim biznismenima u Britaniji.

Tako je britanski ministar odbrane izjavio: „Već su izdati ukazi za oduzimanje sumnjive imovine, o čemu je u Velikoj Britaniji nedavno na snagu stupio novi zakon. Naš cilj je da obezbedimo da se svaka na sumnjiv način stečena imovina ispita i već se preduzimaju neophodni koraci“.

Britanska premijerka Tereza Mej je, takodje u martu, najavila:

„Zamrznućemo ruske državne aktive ukoliko budemo imali indicija o tome da one mogu biti iskorišćene za ugrožavanje života ili imovine britanskih gradjana“ i najavila akciju protiv „ozbiljnih kriminalaca i korumpiranih elita“ uključujući i one iz Rusije.

Britanska vlada takodje je najavila proveru „viza za investicije“ koje se praktikuju u Velikoj Britaniji kao i u još nekim državama članicama EU.

Posle ovih najava, oglasio se ruski opozicionar Aleksej Navaljni, i prema navodima Frankfurter algemajne cajtunga, britanskim vlastima ukazao na Ališera Usmanova, Olega Deripasku i Romana Abramoviča kao na oligarhe bliske ruskom predsedniku Putinu.

Oleg Deripaska, zajedno sa svojih osam firmi, nalazi se na listi biznismena navodno bliskih Kremlju, kojima su nedavno sankcije uvele SAD, što je teško pogodilo drugog po veličini proizvodjača aluminijuma u svetu, kompaniju Rusal, u kojoj Deripaska ima kontrolu, i izazvalo ogromne poremećaje na tržištu aluminijuma.

Ministar inostranih poslova Velike Britanije Boris Džonson juče je ocenio da američke sankcije uvedene izvesnom broju ruskih biznismena deluju i da bi Velika Britanija rado pristupila tako oštrim merama, ali još svoje odluke mora da usaglašava s Evropskom unijom.