Kome se isplati inflacija: Državi.
Stope inflacije u evropskim državama obaraju tridesetogodišnje rekorde.
Inflacija obara dugove i obezvredjuje štednju.
Koristi zaduženim državama, a šteti štedišama.
Države se, i radi otklanjanja posledica korone, ubrzano zadužuju : u drugom kvartalu 2021.godine ukupni svetski dugovi iznosili su 296 000 milijardi dolara i bili su 4800 milijardi veći nego u drugom kvartalu 2020.godine.
Nemačka država (savezna, pokrajine i komune) 30.juna 2021.godine je nejavnom sektoru (banke i drugo) dugovala 2251,8 milijardi evra ili 78,9 milijardi evra više nego na kraju 2020.godine.
Prema podacima Nacionalne službe za statistiku Nemačke, najviše je dugovala nemačka savezna država – 1477,5 milijardi evra ili 74 milijarde više nego poslednjeg dana 2020.godine.
Sem što inflacija obara dugove, ovoliki državni dugovi malo verovatnim čine skoro povećanje kamata – prezaduženim državama biće bar još neko vreme potrebni povoljni krediti za refinansiranje dospelih dugova.
A sa druge strane, za vreme korona epidemije se štedelo kao nikad.
Tokom 2020.godine, na primer, Nemci su prištedeli 20% svojih raspoloživih dohodaka.
Tokom prvih meseci ove godine, stopa štednje je u Nemačkoj porasla na istorijski rekordnih 23 odsto.
Ukoliko su štednju stavili u banku, Nemci teško da su nešto zaradili.
Sem što im štednju krnji trenutno rastuća inflacija, smanjuje je i politika, koju od 2014.godine praktikuje sve više banaka – da na tu štednju naplaćuju kaznenu umesto da isplaćuju podsticajnu kamatu.
Prema podacima portala za uporedne finansije Biallo, na koji se pozvao Biznis insajder, od 1300 analiziranih banaka u Nemačkoj 512 je svojim štedišama naplaćivalo naknadu za čuvanje novca.Pozivale su se na praksu Evropske centralne banke da na bankarski novac pohranjen na njenim računima obračunava negativnu kamatu.
Prema uporednoj analizi portala Biallo , ove godine 474 banke su ovu naknadu naplaćivale fizičkim licima a 38 i fizičkim licima i firmama.
Većina banaka ovu naknadu naplaćuje po stopi od 0,5 odsto i tek iznad odredjenog iznosa štednje : tako Deutsche bank tu naknadu naplaćuje za čuvanje iznosa većih od 10 000 evra. Ali 30 od 512 banaka, koje ovu naknadu naplaćuju, naplaćuju je od prvog evra!
Nije retkost da banke ne plaćaju nikakvu kamatu na štednju, a kad je plaćaju da ona budući niska bude pojedena ovom naknadom. Postoje načini da štediše naknadu za čuvanje novca izbegnu, razbijanjem štednje na više partija, budući da je većina banaka naplaćuje tek iznad odredjenig iznosa štednje.
Oko ove naknade se u Nemačkoj vode sudski sporovi. Udruženja potrošača je osporavaju pozivajući se na činjenicu da banke već uzimaju naknadu za vodjenje računa. Odluke pokrajinskih sudova uglavnom daju za pravo bankama da, logikom dobrog domaćina, negativnu kamatu koju njima obračunava Evropska centralna banka obračunaju dalje. Po nekim sudskim odlukama u redu je da ta naknada bude naplaćivana novim, ali ne i starim klijentima. Udruzenja potrošača najavljuju žalbe višim sudovima.