Mladim Nemcima obećali : u penziju sa 67 godina, najniža penzija 48 odsto plate
Nijedan od tri kandidata za novog kancelara Nemačke nije tokom predizborne kampanje stavio Nemcima u izgled dalje podizanje starosne granice za odlazak u penziju.
Kandidat Socijaldemokratske partije Olaf Šolc čak je mladim Nemcima garantovao da će, ukoliko on bude izabran, biti stvorene pretpostavke da iznos najniže penzije i posle 2025.godine i za one koji sad stupaju u radno doba ne pada ispod 48 odsto prosečne plate svih zaposlenih s punim radnim vremenom.
Koalicionim dogovorom iz 2017.godine dogovoreno je da najniža penzija ne može da bude ispod 48 odsto prosečne plate, da se penzije sa godinu dana zakašnjenja uskladjuju sa rastom plata i ne mogu da padaju čak i kad plate padaju, kakav je bio slučaj 2020.godine.
U Nemačkoj je na snazi zakon kojim se starosna granica za odlazak u penziju postepeno povećava do 67 godina. Ta granica će biti dostignuta 2031.godine, kada će rodjeni 1964. godine prvi otići u penziju sa 67 godina.
Pre nekoliko godina Bundesbanka je predložila da se starosna granica za odlazak u penziju postepeno povećava da bi 2064.godine dostigla 69 godina. Taj je predlog naišao na odlučno protivljenje iako se u Nemačkoj odnos izmedju broja penzionera i broja zaposlenih stalno pogoršava i iako su mnoge članice EU starosnu granicu povećale iznad 67 godina, a Danci bi od 2050.godine u penziju trebalo da idu sa 72 godine. Taj je odnos 1965.godinen u Nemačkoj iznosio 1 :3,8 a 2020.godine 1 :1,9.
Dalje postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 68 godina nedavno je predložio Naučni savet pri Ministarstvu za privredu Nemačke, ali je tu ideju ministar privrede Peter Altmajer odlučno sasekao u začetku.
Mnogi nemački ekonomisti mišljenja su da „demografske promene neumoljivo rade protiv nemačkog sistema osiguranja“ i da penzijskom sistemu predstoji velika reforma, mada, se to ne govori u izbornoj godini.
Nemačkom budžetom za 2021.godinu predvidjena je budzetska pomoć penzionom fondu od 106,2 milijarde evra.