Mogu li SAD pasti u dužničku krizu

Rejting agencija Fič ocenila je da američki dug raste a standardi upravljanja se raspadaju pa je „sada manje verovatno da će vlada [SAD] moći da otplati svoje dugove“

Zato je Fič 2.avgusta snizio dugoročni američki kreditni rejting sa AAA na AA+.

Fič podvlači da ukidanje plafona za zaduživanje u poslednjem trenutku ne garantuje da će američki kongres moći da spreči buduće (dužničke) nesreće.

„Imamo stalno pogoršavanje standarda upravljanja tokom poslednjih 20 godina, uključujući poreze i dug, i tu ništa ne menja na stvari postizanje nadpartijskog sporazuma u junu“, navodi agencija i dodaje da je „zabrinuta zbog rastućih vladinih dugova i dugoročnog stanja programa kao što je socijalna sigurnost i Medicare“.

Market Insajder podseća da se snižavanje kreditnog rejtinga američkog duga dogodilo još samo jednom kad je S&P Global taj rejting snizila 2011.godine.

Na odluku rejting agencije Fič oštro je reagovala američka administracija, ali i nekolicina vidjenih američkih ekonomista. Pitanje je da li im se može verovati posle 2008.godine,kad je američko hazarderstvo gurnulo svet u ozbiljnu finansijsku krizu.

Elem, američka ministarka finansija Dženet Jelen očekivano je ocenila da je odluka agencije Fič „arbitrarna i zasnovana na zastarelim podacima“.

Njeno je mišljenje podržao i bivši američki ministar finansija Lari Samers ocenivši da je Fičov potez „bizaran i nestručan“.

Posebno je zanimljivu odbranu Amerike od mogućnosti pada u dužničku krizu dao američki nobelovac Pol Krugman.

On je za Njujork tajms ocenio da se SAD neće suočiti s dužničkom krizom u dogledno vreme jer je „ekonomski rast viši od kamate na državni dug“, samo u slučaju da je kamata na dug značajno viša od stope rasta ekonomije to bi vodilo spiralnom rastu duga.

Krugman je naveo da je, i pored agresivnog podizanja kamata Američkih federalnih rezervi, kamata na desetogodišnji američke obveznice 1,83 odsto dok je rast američkog BDPa tokom dva poslednja kvartala 2 odsto.

Američki dug iznosi 31 000 milijardi dolara, a njegovo serviranje će ove godine iznositi 663 milijarde dolara što je mali deo američkog BDPa od 26 800 milijardi, navodi Biznis insajder.

Ali sada sledi najinteresantniji deo Krugmanove argumentacije zasnovan na ključnoj razlici izmedju fizičkih lica-dužnika i država dužnika : individualni dužnici umiru i zato svoj dug moraju otplatiti,a države ne umiru zato svoj dug nikad ne moraju otplatiti.

„Vlade, dakle, moraju servisirati svoje dugove -plaćati kamate i otplatiti glavnicu kad obveznice dospeju, ali one ne moraju obavezno da ih isplate, one mogu da izdaju nove obveznice da bi platile stare, i čak mogu da se zaduže da bi platile kamate sve dok ukupan dug ne raste brže od prihoda“, naveo je Krugman u kolumni objavljenoj u Njujork tajmsu.