Odgovor na sankcije Rusiji :Centralne banke kupile 1136 tona zlata
Centralne banke su prošle godine kupile 1136 tona zlata što je 150% više nego 2021.godine i najveća količina u poslednjih 55 godina, a glavni uzrok za ove nezapamćene kupovine su sankcije koje su SAD, Velika Britanija, Evro-zona i Japan, četiri velike valute, uveli Rusiji zamrzavanjem njenih deviznih rezervi.
Do tog su zaključka došli ekonomisti Serkan Arslanalp, Barry Eichengreen i Chima Simpson – Bell u svojoj analizi „Gold as International Reserves : A Barbarous Relic No More“.
Oni navode da su došli do zaključka, da oni koji upravljaju deviznim rezervama u rastućim ekonomijama na sankcione rizike odgovaraju povećanjem udela zlata.
Kao odgovor na finansijske sankcije uvedene Rusiji, najviše zlata su kupile Turska i Kina.
„Mnogi od slučajeva najvećeg godišnjeg rasta zlatnih rezervi u pojedinim bankama dogodili su se u vreme kad su te centralne banke bile ili su mislile da bi mogle da budu na udaru finansijskih sankcija“, navode ekonomisti.
Ukoliko jedna od četiri velike valute nekom uvede finansijske sankcije, rezerve zlata centralnih banaka rastu za oko 2 procenta, ukoliko to učine sve četiri rast zlatnih rezervi iznosi 130 tona,izračunali su oni.