Rebalans budžeta Republike za 2023. godinu

Najveći problemi ekonomije Srbije su vrlo visoka inflacija i slab privredni rast i predloženim rebalansom budžeta Republike za 2023.godinu ti se problemi ne rešavaju nego baš naprotiv, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović pred Odborom za finansije Narodne skupštine.

Skupština danas započinje raspravu o predlogu rebalansa.

Mere, koje je u okviru rebalansa predložila Vlada, ne pokrivaju se ni iz kakvih ušteda, budžet je u deficitu dalje, radi se samo o tome da li ćemo se manje ili više zadužiti, rekao je Petrović.Smanjeni deficit će biti potrošen, i umesto da bude smanjen na 1,5 BDP, on će biti vraćen na 2,8 odsto.

On je rekao da je tačno da su fiskalna kretanja povoljna, troškovi za energente su prepolovljeni, a porez na dobit veliki zahvaljujući rekordnim profitima, kao kod NISa, za koji je pitanje da li je održiv.

Ipak, Vlada za finansiranje novih mera od 1.oktobra podiže akcize, a podiže i poreze što neće činiti dobro privrednom rastu, rekao je Petrović.

Fiskalni savet je ocenio da je odluka o dodatnim subvencijama poljoprivredi od 250 miliona evra doneta ad hock i na brzinu, a neke mere su problematične kao što su subvencije po hektaru. To je najskuplja i najproblematičnija mera.

Penzije se, ocenjuje Fiskalni savet, povećavaju mimo fiskalnog pravila, koje je usvojeno decembra 2022.godine,a već se krši.

Pavle Petrović je podsetio da „smo 2008.godine imali takav izlet, ali znatno većih razmera“, a od tadašnjeg povećanja penzija od nominalno 35%,realno 25%,smo se „oporavljali do kraja 2017.godine“.

„Ovo su trajne mere, permanentan trošak, i nisu pokrivene ni iz kakvih ušteda“, rekao je Petrović i dodao da ovi izuzetni troškovi iznose 1 odsto BDPa.

Fiskalni savet je ocenio da je 10 000 dinara svakom detetu „veoma loša socijalna mera“, koja podgreva tražnju u u uslovima već visoke inflacije.