Tramp ne govori istinu: Nemačka, Francuska, Italija neće odmah povećati izdatke za vojsku na 2% BDP-a, a možda ni do 2025?

„Šefovi država i vlada članica NATO pakta ne smeju otvoreno previše glasno da protivreče američkom predsedniku Donaldu Trampu jer bi on mogao da poludi, odnosno da tvituje“, zato su, po okončanju NATO samita, danas poludeli nemački mediji, a daleko je po hrabroj otvorenosti isprednjačio Ziddojče cajtung, doduše duhovito, opisujući američkog predsednika kao podeljenu ličnost („američki predsednik i Donald Tramp opet nisu bili na istom sastanku“) i „najmanje u političkom smislu (on je) klinički slučaj“ a tako smatra „većina šefova država i vlada članica NATO-a“.

Jer, tako tvrde gotovo svi nemački mediji, a Ziddojče otvoreno rizikuje da završi na Tviteru:

„NATO je sad snažniji nego pre dva dana“, tvrdi podeljeni. To nije tačno. Ništa novo nije zaključeno, nego su stari ciljevi potvrdjeni. Kao i ranije na snazi su 2% BDP-a za sadašnje nacionalne vojne budžete kao veličina kojoj se teži. Na primer, Nemačka taj cilj neće ostvariti ni u mandatu ove, ali ni sledeće vlade. A to nije ni potrebno, jer se pametna bezbednosna politika ne može meriti visinom odbrambenog budžeta. Da, Berlin mora više novca da troši na modernizaciju opreme, a to uostalom i radi. A baš one države, koje proizvode nesigurnost, imaju najveće odbrambene budžete“, piše Ziddojče cajtung.

Nemački mediji podsećaju da ovog trenutka samo pet članica NATO-a izdvaja 2% ili više svoga BDP-a za vojsku: SAD (3,5%), Grčka (2,27%), Estonija (2,14%), Velika Britanija (2,14%) i Letonija (2%).

Manje ljutito, ali isto tvrdi i francuski Mond. List citira francuskog predsednika Emanuela Makrona koji se složio s Trampom da je NATO posle samita u sredu i četvrtak „mnogo jači“ zato što je Donald Tramp reafirmisao svoj angažman da „postoji snažan NATO“. A Francuska će poštovati obavezu da dostigne vojnu potrošnju od 2% svog BDP-a. „To ćemo dostići u 2025. godini“, rekla je ministarka odbrane Florans Parli.

U zajedničkoj izjavi, koju je u sredu 11. jula potpisalo 29 šefova država i vlada članica NATO-a, medju njima i Tramp, potvrdjuje se da dogovor iz 2014. godine o izdvajanju za vojsku od 2% BDP-a do 2024. godine ostaje, tvrdi francuski predsednik.

Ali petnaestak zemalja, medju njima Nemačka, Kanada, Italija, Španija i Belgija još su daleko od cilja i u 2018. godini će za odbranu potrošiti manje od 1,4% nacionalnog BDP-a, a neke od njih su objavile da nisu u stanju da ispune ono što je dogovoreno za 2024. godinu.

Nemački list Velt tvrdi da će Nemačka koja sada za vojsku troši 1,24% svog BDP-a 2024. godine trošiti 1,5%.

Ali da li dogovor iz Brisela nemačka kancelarka Angela Merkel vidi više poput francuskog ili više poput američkog predsednika nije sasvim jasno.

Ona je posle samita NATO u Briselu izjavila: „Mi ćemo morati o tome da razgovaramo koliko više ćemo za opremu, jasno kažem za opremu a ne za naoružanje, da damo“, a o izdvajanju 2% BDP-a za vojsku: „Meni je jasno, drugima je to takodje jasno, da smo mi na tome putu i da je to u našem vlastitom interesu“ i „A s obzirom na diskusije i mnogih evropskih saveznika ovde, ne samo na američku diskusiju, verujem, da se mi stalno iznova moramo pitati šta mi još više možemo da učinimo“.

Kancelarka je, podseća Velt, jedva dobila saglasnost SPD-, koalicionog partnera u vladi, za dosad dogovorenu nivo troškova za vojsku.

Italijanski premijer Djuzepe Konti bio je manje enigmatičan: „Italija je nasledila odredjene obaveze u vezi sa finansiranjem NATO-a, kojih ćemo se držati, tako da dopunskih rashoda neće biti“.

Ziddojče zajtung tvrdi da je do nekog jačanja u NATO stvarno došlo: ojačala je anti-Tramp solidarnost od Italije preko Estonije do Nemačke i Velike Britanije.

E to ćemo tek da vidimo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com