Za šta tačno smo se zadužili 132,6 miliona evra

Srbija je danas potpisala sporazum o zajmu od 132,6 miliona evra, koji su namenjeni povećanju efikasnosti i transparentnosti javnog sektora i zaštiti životne sredine.

Sporazum je potpisan sa Medjunarodnom bankom za obnovu i razvoj (IBRD) i Francuskom agencijom za razvoj za iznos od 82,6 miliona odnosno 50 miliona.

Radi se o velikim parama i očekujemo da se precizira za šta će tačno biti potrošene, koji će tačno ciljevi tom potrošnjom biti  postignuti i pod kojim uslovima su zajmovi uzeti.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da su vrlo povoljni, pa očekujemo da nam se, dok još nismo zaboravili, objasni koliko je to vrlo povoljno.

Pošto izmedju Ministarstva finansija i Fiskalnog saveta postoji spor oko troškova za plate javnog sektora, koji ozbiljan poreski obveznik mora uzeti ozbiljno, naročito je bitno da se detaljno objasni trošak namenjen javnom sektoru.

Pošto naša vlast više veruje Medjunarodnom monetarnom fondu nego Fiskalnom savetu, da napomenemo da primedbe na te troškove ima i MMF.

Zatim, zelena transformacija, oko koje su opštu saglasnost postigli i Vlada Srbije, i Fiskalni savet i Medjunarodni monetarni fond.

Frankfurter algemajne cajtung tvrdi da će to biti „jedan od najvećih poslova u istoriji“.

Gde god postoji posao, postoji i profit, postoje i profiteri.

Gde postoji profit, a naročito profiteri, mora da postoji kontrola troškova za ostvarenje precizno definisanih ciljeva.

Tim pre što smo svedoci odjednom gotovo histerije oko klimatskih promena koja preti da, kao nekad privatizacija, preraste u  zeleni fundamentalizam.

Predsednica Vlade Srbije, pri potpisivanju sporazuma o ovim kreditima, prilično konfuzno je nabrojala gotovo sve što spada u zaštitu životne sredine : da hitno rešimo izazove zagadjenja vazduha, zatim sprečavanje klimatskih promena i zagadjenja, razvoja energije i biodiverziteta, mobilnosti i cirkularne ekonomije, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane, smanjenje CO2, razvoj tržišnog modela za korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje korišćenja uglja…

Najbolje smo, medjutim, shvatili onaj deo gde nam se kaže da „Srbija mora da prati Evropu i njene agende koje se odnose na klimatske promene“.

Ipak, za šta će tačno biti potrošen deo kredita namenjen zaštiti životne sredine? I najzad, koliki je taj deo?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com