Istanbul : Nema napretka u pregovorima oko izvoza ukrajinske pšenice?
Današnji vojni razgovori u Istanbulu nisu doveli do pomaka u rešavanju problema izvoza ukrajinskog žita, preneo je nemački javni servis ARD.
U pregovorima su učestvovali predstavnici ministarstava odbrane Rusije, Ukrajine i Turske, kao i predstavnici Ujedinjenih nacija.
Kasnije je, medjutim, generalni sekretar UN Antonio Gutereš novinarima u Njujorku izjavio da je učinjen „odlučujući korak“ u pravcu pronalaženje rešenja.
„Najzad imamo malo nade“ rekao je Gutereš a prenosi ARD.
Gutereš nije precizirao o kakvom se napretku radi, nego je rekao da je potrebno još mnogo tehničkog posla da se taj napredak materijalizuje.
Optimizam je emitivao i turski ministar odbrane Hulusi Akar. Prema njegovim rečima, bilo je dogovora oko tehničkih tema kao što je zajednička kontrola ulaska i izlaska brodova iz luka, oko obezbedjenja sigurnosti plovidbe brodova kod prevodničkih ruta, a dogovoreno je i otvaranje koordinacionog centra na Bosforu, u kome će biti predstavnici svih strana.
Takodje se očekuje da se strane učesnice istanbulskih pregovora sledeće nedelje opet sastanu i potpišu sporazum kojim će biti ublažena globalna prehrambena kriza.
Ministarstvo odbrane Rusije je objavilo da je Rusija na sastanku u Istanbulu prezentirala predlog za rešenje prehrambenih problema, ali detalji tog predloga nisu obnarodovani.
Specijalizovani portal agrarheute preneo je izjavu portparola Ministarstva inostranih poslova Rusije Petra Iljičeva Interfaksu o preduslovima koje treba ispuniti pre nego što žito krene :
„Razumljivo da je naš uslov da imamo mogućnost brodove da kontrolišemo i pretresemo, kako bi bilo sprečeno da prevoze oružje, a da Kijev ima obavezu da se uzdrži od provokacija“.
Prema juče objavljenom julskom izveštaju Ministarstva poljoprivrede SAD, ponuda pšenice na svetskom tržištu u poljoprivrednoj sezoni 2022/23 iznosiće 206, 649 miliona tona.
Od toga na ukrajinsku pšenicu otpada 10 miliona tona ili manje od 5 odsto.
Da li tih 5 odsto pšenice može da bude objašnjenje za potpuno neuracunljivi oštri rast, pa onda oštri pad cene pšenice na svetskom tržištu i histerična upozorenja o širenju gladi u svetu.
Ili su siromašnije zemlje uvoznice pšenice, koje kupovine smanjuju zbog previsoke cene, samo žrtva zloupotrebe hrane u globalnim nadgornjavanjima?