MOJA PIJACA: Kito (Ekvador)

U Kitu, glavnom gradu Ekvadora, zemlje koju je i po dobru i po zlu proslavio Džulijan Asanž, nadje se i hleb, ali Ekvadorijanci hleb ne jedu. I bolje im je – jedan baget košta 1.49 dolara!

Uz svako se jelo služi pirinač i ima ga sijaset vrsta. Pošto se na ovoj pijaci kupuje na veliko istaknuta cena je za 100 kilograma.

Ali često se kao zamena hlebu služe i pohovane banane.

Zelene banane od kojih se pravi ovaj „ekvadorijanski hleb“ prodaju se na nekoj vrsti kvantaške pijace 20-tak kilometara od centra Kita, u celim granama. One imaju ukus izmedju krompira i peciva, skuvaju se pa onda jajima pohuju. Trideset komada jaja na pijaci u Ekvadoru staje 3,5 dolara.

Od zelenih banana u Ekvadoru prave čips, kao što mi pravimo od krompira, tako oni od banana.

Zelene banane imaju rodjaku, žutu bananu, koja ima slatkast ukus, a kad se skuva, ima teksturu naše palačinke! Takodje se služi umesto hleba.

One, obične banane, kakve mi kupujemo po našim prodavnicama, u Ekvadoru, koji je najveći proizvodjač banana na svetu, prodaju se po ceni od pola dolara za kilogram, ali od njih su ukusnije mini banane, ali i duplo skuplje. To što imaju toliko banana, a moraju toliko da ih plate, ljuti Ekvadorijance.

Iz priče smo saznali i za crvene banane, ali ih nismo probali, ni videli.

Ekvador je veoma veliki proizvodjač i kakaoa. Ali sem što se od njega pravi neverovatno skupa čokolada, kakao se jede i svež, dok je još zelen, ali takav se samo ponekad može naći kod uličnih prodavaca.

Svež se, kao poslastica, jede sve dok ne počne da zri, a pošto počne da zri previše je tvrd da biste ga žvakali. Ekvadorijanci tvrde da po boji znaju da li je još za žvakanje. Mi smo ovaj kod uličnog prodavca platili jedan dolar. Ali taj je dolar bio bačen.

Kakao se inače suši, kao na ovoj slici, na suncem užarenom asfaltu.

Ekvadorijanci ne koriste šećer u obliku u kome ga koristimo mi u Evropi. Na pijaci se kupuje šećer od šećerne trske pre njegove hemijske obrade. Braon je boje i, za razliku od šećera koji mi koristimo, ima i karakterističan miris. Ako je sirov, i lepljiv je.


Može se kupiti u komadu (takoreći glava šećera), a može i samleven. U domaćinstvima se koristi i sirov, i osušen.

Kao što možete da vidite, ponuda hemijski neobradjenog, neizbeljenog šećera na pijaci u Kitu je bogata.

Ekvadorijanci jedu i plod kaktusa – pitahaju. Oljušti se, a deo koji se jede podseća po ukusu na lubenicu.

Od mesa, Ekvadorijanci uglavnom jedu ono što obezbedjuje more. A sve što obezbedjuje more je jeftino i na pijaci ga ima mnogo.Počev od tunjevine pa do morskog psa.

U Ekvadoru rado po restoranima jedu, nećete verovati, pečenje od morskog praseta. I to je ozbiljno skupo: celo prase, 25 dolara.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com