Naučno utvrdjeno: Jedina korisna količina alkohola je 0 (NULA)

Na osnovu dosad najobimnijeg naučnog istraživanja o odnosu popijenog alkohola i stanja zdravlja nepobitno je utvrdjeno: „Što manje, tim bolje, a najbolje je ništa“, tako je rekla Emanuela Gakudu, jedna od naučnika koji su učestvovali u istraživanju koje je sabralo podatke za 195 zemalja za period 1996-2016. godina.

Istraživanje, u kome su učestvovale desetine univerziteta i više od 500 naučnika, upravo je objavljeno u britanskom medicinskom časopisu Lancet.

I pored pozitivnih efekata, koje male količine alkohola imaju na sprečavanje bolesti srca, ti se efekti više nego poništavaju doprinosom alkohola obolevanju od tuberkuloze, povredama u saobraćajnim nesrećama i samopovredjivanju.

Istraživanjem je utvrdjeno da je zaslugom alkohola 2016. godine umrlo 2,8 miliona ljudi te je alkohol odgovoran za 2,2% smrti kod žena i 6,8% smrti kod muškaraca u svetu. Alkohol je 7. po značaju faktor rizika od prevremene smrti.

Rezultatima ovog istraživanja dovedena je u pitanje preporuka Svetske zdravstvene organizacije prema kojoj se ženama preporučuje da ne piju više od dve jedinice alkohola dnevno, a muškarcima ne više od tri jedinice. U tim okvirima alkohol, smatralo se, ne nanosi štetu.

Istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu Lancet pokazuje da se bolesti od kojih pate oni koji piju mogu razviti kod 914 od 100.000 onih koji uopšte ne piju. Iste se bolesti razvijaju kod 918 od 100.000 ljudi koji piju jednu porciju alkohola dnevno, a kod 977 od 100.000 ljudi koji piju dve porcije alkohola dnevno i kod 1.252 od 100.000 ljudi koji piju pet porcija alkohola dnevno.