Nedimović: Malina luksuzna roba, samo 8% kupaca hoće da plati kvalitet

Za nekada poznatog preradjivača voća „Budimku“ iz Požege objavljen je bankrot, izvršena procena imovine i za mesec dana ide na prodaju, kaže za Ekonomske Vesti ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović. On veruje da je medju 24 poslata pisma o zainteresovanosti deset investitora.

Da li bi višegodišnji problem s otkupom malina mogao da bude rešen učešćem udruženja malinara u kupovini Budimke?

„Tamo je oprema devastirana. Što vredi u Budimci, to je mesto gde se nalazi fabrika i okolina, gde se nalaze kooperanti. Što se opreme tiče, to sve mora novo”.

Dakle, mislite da malinari ne bi imali za toliku investiciju?

„Ne bi hteli. Kad sa njima pričamo, kažemo im, evo vam sredstva iz Fonda za razvoj da uzmete neku hladnjaču koja je u stečaju, pa prodajete maline kad vi hoćete. Neće ni da čuju za to”.

Da li bi mašinskim branjem mogli da se snize troškovi proizvodnje malina i koji procenat proizvodnje se bere mašinski?

„Realno, negde oko 25% čitavog prostora pod malinama u Srbiji ima uslova za mašinsko branje. To je prostor Mačve i to je prostor Vojvodine. To su, uglavnom, sorte polana i polka. Sorta vilamet se gaji, uglavnom, u Zapadnoj Srbiji u geografskim predelima gde ne može da se pristupi kombajnima. Da, mašinsko branje snižava troškove: 51 eurocent košta malina iz Vojvodine i Mačve, a na primer u Zapadnoj Srbiji, u Arilju i Ivanjici, kilogram je oko 0,9 do 1 evra. Duplo je skuplja proizvodnja u Zapadnoj Srbiji nego u Mačvi i Vojvodini samo zbog radne snage”.

Ima li tu razlike u kvalitetu?

„Ima. Vilamet je kvalitetniji po količini šećera, ima taj brix 13-14, a ove sorte u Vojvodini, polana i polka, 9-10. Medjutim, tu su problem očekivanja kupaca na tržištu. Njih više uopšte ne interesuje da li je brix 9 ili 13. Slično kao s bananama, ima ih 100 vrsta, ali kupac kaže daj mi žutu i dovidjenja. Tako je i sa malinama: jako mali procenat tržišta, oko 8%, zahtevan je u pogledu kvaliteta”.

Imali smo pre koju godinu pokušaj s proizvodnjom soka od malina, bio je skup za domaće, a nije se probio na američko tržište?

„Problem je u tome što je malina luksuzna roba”.

Nedavno ste saopštili o sastancima s predstavnicima dve afričke zemlje zainteresovane za kupovinu traktora IMT-a , nedavno prodatog indijskoj firmi TAFE. Koliko su ti kupci traktora realni?

„Kod njih to funkcioniše drugačije, sa državnog nivoa. Na primer, na prostoru 28 provincija Gvineje Bisao potrebno je 5 traktora za svaku, odmah. To znači 140-150 traktora. Gana je mnogo veća i bogatija država i ima mnogo veće potrebe. Kad Gvineja Bisao traži 140 traktora, zamislite koji je potencijal Gane”.

Da li je počela gradnja fabrike u Jarkovcu?

„Bili su pre desetak dana njihovi inženjeri i oni sad rade projekat. Postoje dve opcije, ali po onome što sam ja video, srušiće sve i napraviće novo”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com