Gotovo je: Železnice Srbije su me kupile

Znate kako je kod nas: kad zapitate čak i za uslugu koju, po prirodi stvari, koristi tušta i tma ljudi, moraju da vas zlostavljaju, da ne znaju, da se prvo raspitaju, da sačekate, da dodjete sutra.

E sa Železničkom stanicom Užice to nije bio slučaj. Čim sam telefonom zapitala da li vozom može da putuje, malo je reći, naš ljubimac pas Draguljče, muški glas sa druge strane žice je spremno odgovorio: naravno, sa korpom na njuški i kupljenom polovinom karte. Da ne bude posle zabune, podvučem, on je labrador, malo je krupniji… Koja god da je vrsta, to su uslovi, kaže čovek.

Na staničnoj blagajni, za svaki slučaj, pitam da li bi bilo pametno da kupim, pored svoje cele i Draguljčetove polovine, kartu za još jedno sedište, šta znam, da se Draguljče ne opruži nekom mrzovoljnom pod noge, devojka na blagajni kaže: “Nema potrebe, prostora ima”. Voz, rekla je ona, kreće iz Užica i u Beograd-Prokop stiže za tri i po sata. Ne kasni. Za mene je karta u jednom pravcu 712 dinara, za Draguljčeta 308 dinara.

Draguljče nikad nije nosio korpu, a mladić u Veterinarskoj apoteci u Užicu kaže kako prvi put čuje da neko putuje vozom! Draguljče me je gledao pun poverenja, te ni pisnuo nije kad smo mu isprobali korpu.

U 18.00 sati smo se ukrcali u brzi voz za Beograd. Sa nama su se na stanici Užice ukrcali isključivo studenti, to je ona generacija što koristi Instagram i kupuje smart. I putuje smart.

Voz je nov. U kupeu je čisto kao u apoteci. Na displeju iznad naših glava permanentno smo obaveštavani o tome koliko je sati, koja je spoljašnja temperatura i kojom se trenutnom (dakle, svakog trenutka) brzinom kreće voz. Nismo prelazili 100 kilometara na sat. Takodje smo s vremena na vreme obaveštavani da je voz pod video nadzorom i da je u njemu pušenje zabranjeno. Svaka sledeća stanica je najavljivana na srpskom i engleskom jeziku. Izbezumljeni putnici natovareni stvarima koji mucaju: “Koja je ovo stanica? Koja je ovo stanica?” u ovom vozu nisu mogući.

Uredjaji za hladjenje radili su savršeno. Labradori imaju srednje dugu, ali gustu dlaku i teško podnose vrućinu. Draguljče je uživao. Prućio se po podu kupea i do Beograda nije imao primedbi.

U Beograd smo stigli na vreme. Za tri i po sata, možda koji minut manje, nisam baš pazila dok smo pribrali stvari za izlazak.

Ovo je drugi put da me je Železnica Srbije prijatno iznenadila. Prosto, kupila. Preporučujem svakom da proveri.

5 thoughts on “Gotovo je: Železnice Srbije su me kupile

  • 25. avg. 2018 at 18:37
    Permalink

    То је све по пропису да се животиње возе. Не видим ништа лоше у томе што је лабрадор путовао. Није то никаква сензација железнице Србије.

    Reply
  • 26. avg. 2018 at 15:52
    Permalink

    Bravooo za Zel Bgd!!!!

    Reply
    • 26. sep. 2018 at 10:59
      Permalink

      Sa stanice Prokop.Mada je pametno obavestiti se kod železnice

      Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com