Ruža Ćirković :Karlsonov intervju – o korisnim i štetnim idiotima!

O KORISNIM IDIOTIMA : Svašta biva, ali kako sada izgleda, teško da će ijedan intervju u bližoj budućnosti izazvati toliko interesovanje, prepričavanje, komentarisanje, ocenjivanje, osporavanje (i dodajte šta god vam još samo padne na pamet) koliko je svega toga izazvao intervju američkog novinara Takera Karlsona, za koga kažu da je ultra konzervativni zagovornik teorija zavere, sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, za koga nema šta ne kažu, ali da je zaboravan ili glup – to niko.

Govoreći terminima i poštujući zakone kapitalizma, uspeh ovog intervjua može se, kratko i jasno, objasniti na samo jedan način : tražnja u tkz. zapadnom svetu bila je tako ogromna da odgovarajuću ponudu niko nije mogao da spreči.Mada se oko toga nešto neodgovorno petljalo i glupo priželjkivalo!

A konkretnije : očito je da u zapadnom svetu postoji ozbiljna kritična masa stanovnika koja je počela da sumnja u zvaničnu odnosno zapadnu verziju dogadjaja u svetu i traži – kontrolu!Ubijanje Palestinaca u Gazi tu je kontrolu učinilo nesporno neophodnom.

Govoreći terminima i poštujući zakone kapitalizma, zabrane ne bi zaustavile ovaj intervju :samo bi njegov put do potrebitih, što bi rekle komšije Hrvati, poskupele. Poskupljenje je moguće u svakom smislu, uključujući i lične rizike.

(Teorije o tome da novinar Karlson ima veću, tajnu misiju, još nisu dobile ni najmanju potvrdu)

A da li je ponuda zadovoljila tražnju?

Mi novinari znamo da se ničim na nogama održati ne može tekst u kom nema mesa, tako bi i ovaj intervju bio zaboravljen za najviše pola sata da je samo kupus bez mesa. Tako da je odgovor :DA.

Sa subvezivnošću ovog intervjua može se meriti samo odluka da se svetsko prvenstvo u fudbalu svojevremeno dodeli Rusiji : da je Moskva grad s kojim se jedva može meriti retko koji glavni grad na Zapadu, pre Karlsona, videle su desetine hiljada prosečnih zapadnih navijača – glasača.

Gledala sam intervju odmah pošto je postavljen na kanalu Tucker Carlson Network i na prvo slušanje mi se učinilo da je Karlson previše pasivan, a njegov sagovornik previše dominantan.

Posle čitanja transkripta celog intervjua, promenila sam mišljenje : niti je Karlson TOLIKO pasivan, niti je Putin TOLIKO dominantan. Kako je na prvi pogled izgledalo.

Karlson se, po sopstvenim rečima, odlučio za metod intervjuisanja, koji i sama preferiram, a koji se sastoji u stvaranju atmosfere poverenja u kojoj ti se sagovornik otvara iznošenjem onog što stvarno misli… Ponekad taj metod uspe više, ponekad manje…

Recimo, Karlson je olako pustio Putina da održi duuug čas (pra) istorije, ali je Putin tokom tog trošenja vremena samo prikazao da su, kroz istoriju, teritorije oko kojih se biju Rusi i Ukrajinci, prelazile iz ruke u ruku uglavnom kao rezultat ratova, time nije dokazao da su istorijski ruske nego da se za poslednjih 500 godina ništa nije promenilo. The show must go on????

Karlson je bio čisto dobar kad je reč bila o denacifikaciji kao još neostvarenom cilju ruske „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini. Putin nije uverio da „specijalna vojna operacija“ ima rešenje za taj problem niti da je to pitanje, ma koliko budjenje neonacističkih pojava u Evropi bilo očigledno i očigledno zanemarivano, dovoljno opravdanje za ovoliko izginuće.

Kao što nije uverio da je on rat 2022.godine počeo da bi okončao rat koji su Ukrajinci započeli 2014.godine.Mada jeste uverljiv u tvrdnji da bi sad da iz tog rata izadje.Samo da se nađe dostojanstven izlaz za obe strane!

Putin nije uverljiv u tvrdnji da bi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski mogao da započne pregovore s Rusijom, samo kad bi hteo. Ah da, mogao bi, kad bi se Amerikanci, njihovo oružje i pare, iz ovog rata povukli.

Putin je uverljivo izneo globalne uzroke rata u Ukrajini (i ostalih sukoba). U tom kontekstu, mogu li Amerikanci iz rata u Ukrajini sad da izađu? I ko o tome odlučuje? Predsednik Džo Bajden?

NEKORISNI, PARDON, ŠTETNI IDIOTI : Napraviću malu digresiju. Malu kao što je mali bio Putinov izlet u istoriju.

Kad, recimo, odem u Severnu Makedoniju. Verovali ne biste koliko ljudi ima koji me, bez svakog zazora, pitaju :kad ćete da smenite Vučića? Ili ko ovog Vučića drži na vlasti? Ja sam, uglavnom, pristojna, ali ponekad se ne ispavam, pa ispalim :“Šta te, bre, briga?“ Za Vučića, mislim.

Makedonija je pre koju godinu imala prosečnu platu otprilike kao i Srbija, a sad zaostaje za Srbijom ozbiljno. Neki dan čitam, povodom izjava Aljbina Kurtija o nekom (sprečenom) atentatu na njega, kako jedan makedonski analitičar tvrdi kako je to Makedoncima od Zorana Zaeva, da „gura nos u tudja posla“.

Od koga je Crnogorcima, mrzi me da proučavam. Ali, od nekoga ili nečega jeste. Oni smatraju da imaju pravo da se u Srbiji mešaju u sve i svašta. Recimo, da javno pozivaju predsednika Srbije da podnese ostavku. Šta ćemo da radimo mi, nas 6-7 miliona gradjana Srbije, ako ove naše bude smenjivalo 2 miliona gradjana Makedonije ili 650 000 gradjana Crne Gore, nisam pametna. Hoće bez posla da nas ostave, šta li?

A sad ozbiljno. Tako se ja napred navedenim povodima ljutim pred jednom mojom koleginicom, a ona mi kaže, kako joj je jedan od tih stranih mudraca što prednjače u znanju šta bi Srbija morala da radi, a šta nikako ne sme, lepo objasnio da on sebi daje za pravo da se u naša posla meša, zato što ono što radi Srbija ili ono što se događa u Srbiji, utiče na sve okolne zemlje.

Ubi me čovek, globalnim slovom.

Ali, dobro.U svemu možete naći nešto dobro za sebe. Samo ako gledate iz pravog ugla i tražite na pravom mestu.

Ako Makedonci i Crnogorci imaju pravo da se mešaju u to koga ćemo mi izabrati ili smeniti u Srbiji, jer ono što se dešava u Srbiji utiče, šatro, i na svakog od njih, šta da kažemo o nesrećnom predsedniku Amerike?

Taj čovek pred očima celog sveta, u kome Amerika efikasno otvara i hrani jedan po jedan kriminalni rat, diskutuje s davno mrtvim stranim kolegama o pitanjima od životne važnosti za milione ljudi, a specijalni američki tužilac ga crno na belo, odnosno zvanično proglašava toliko zaboravnim da je nedorastao da mu se na teret stavi i minimalna odgovornost za nemarno postupanje s tajnim državnim dokumentima. Za to vreme Kamala Haris, žena koja bi, za ne daj Bože, trebalo da ga zameni, uglavnom umire od smeha. S povodom, bez povoda, svejedno.

Pri tome ono što se dešava u Americi, ne samo da utiče na ceo svet, nego se Amerika meša u sve što se događa i u najudaljenijim od nje delovima zemaljske kugle. Predsednik Amerike se praktično drži kao predsednik celog sveta,a biraju ga samo Amerikanci.

Sem što možemo do mile volje da gledamo i ježimo se od užasa , imamo li mi, iz ostatka sveta, kojima Amerika svog predsednika nameće za predsednika nad predsednicima, imamo li mi bilo kakvo pravo u vezi sa aktuelnim američkim pozorištem apsurda?