Luka Matić: Solun – ništa politika, samo popusti!

Kažu da ste veliki neradnici, da trošite mnogo više nego što zarađujete, a da zarađujete mnogo više nego što bi trebalo, kažem starijem Grku koji radi na recepciji jednog hotela nedaleko od centra Soluna.

Smeje se. To je verovatno onaj napredniji stadijum krize. Prvo ide poricanje, pa očaj, pa smeh. I svašta nešto između toga, ali ovi su najbitniji, do sada. Dobro je dok se smeju…

„Da pitam ja vas, ko je prvi upao u probleme u Grčkoj i ko sada svima nama pravi probleme“, ljutito mi govori Nikos dok njegov kolega klima glavom, on valjda zna ko je u pitanju, i nastavlja: „Banke! Prvo smo ih mi, grčki narod, spasavali, a sada nam banke ne daju naš novac. Ograničavaju nas na neku bedu“.

Kažem mu da 60 evra dnevno ili, kako je sadašnje stanje, 420 evra nedeljno, koliko Grci mogu da podignu sa svojih bankovnih računa, nije baš beda. To je više od 1.500 evra mesečno, a to je ipak više od grčke prosečne plate. Priznajem da nisam baš proveravao, ali negde sam pročitao da je prosečna plata u Grčkoj nešto više od 1.000 evra (ima podataka i da je ona oko 850 evra), a minimalna oko 700.

„A šta ćemo sa mojom ušteđevinom? Imam 59 godina, nikada nisam bio bez posla, odvajao sam novac za moju decu, za moje unuke, a sada ne mogu da im pomognem“, odbrusio mi je Nikos. Htedoh da ga pitam da li su mu deca bez posla zbog krize, ali je morao da se posveti novim gostima, Japancima.

U Solunu su ovih dana veliki popusti. U buticima oni se kreću od 30 do 70 odsto (verovatno ima i većih popusta, ali je bilo prevruće za istraživačko novinarstvo po buticima). I popusti su zaista toliki. Brendirane majice se mogu kupiti i za 10 evra, bermude za 15-20, košulje takođe… Ipak, butici ne vrve od ljudi. Ostavljam mogućnost da je na to uticala temperatura, ona se ovih dana u Solunu kreće oko 34 stepeni, a narednih dana će biti toplije.

U kafićima se kriza se ne oseća. Cene su na starom nivou, a čini se i broj gostiju.

Veliki broj „jeftinijih“ hotela se nalazi u Monastiriou ulici, koja je godinama u nekoj vrsti rekonstrukcije (ko da smo u Srbiji…). To su hoteli sa 2, 3 i 4 zvezdice. Po upaljenim svetlima u večernjim satima ne bi se moglo reći da su prazni, naprotiv.

Ipak, interesantno je, veliki broj gostiju, barem u ovom hotelu gde je recepcionar pristao da razmeni po koju sa mnom, su upravo Grci. U kafićima i restoranima ima dosta stranaca, konobari sa većinom gostiju komuniciraju na „grčkom engleskom“, trude se.

Međutim, ugostiteljski radnici u Solunu tvrde da broj turista opada. Pogotovo onih bogatijih. Brojke ih demantuju, barem kada je prvi deo tvrdnje u pitanju.

Pre nekoliko meseci je objavljeno da je u Solun u prva tri meseca ove godine došlo 22,3 odsto stranih turista više nego u istom periodu prošle godine. Na državnom nivou zabeležen je porast od 29 odsto, bilo je oko 810.000 stranih turista u prva tri meseca u Grčkoj.

Zvanični podaci pokazuju i da je u Solunu sve više Turaka (dolaze zbog građevina iz vremena Otomanskog carstva i rodne kuće, sada muzeja, oca Turaka – Ataturka, koji je ovde rođen), Izraelaca, Rusa i, ovo je sada nama interesantno, turista iz Srbije! Naši ljudi su već tradicionalno u prvih 10 stranih turista u Solunu, svake godine ostvare oko 30.000 noćenja. I kao što sam već pisao, Solun je izuzetno prijateljski raspoložen prema turistima iz Srbije.

„Dolazite iz lepe Srbije?“, upitala me je recepcionerka u hotelu, a taksisti u gradu su ovacijama pozdravili informaciju da sam iz Srbije. Na moje pitanje koje je kratko i jasno glasilo „Cipras?“ odgovor je bio palac dole. A onda je taksista izdeklamovao imena još desetak grčkih političara i komentar je uvek bio isti – palac dole.

Dakle, ništa politika, samo popusti.