Mila Korugić: Kopaoniku nedostaje kineski ambasador

Kada je 1994. grupa entuzijasta iz Saveza ekonomista Srbije i Ekonomskog instituta odlučila da organizuje savetovanje ekonomskih teoretičara i praktičara, niko ni u najludjim snovima nije se nadao da će 24 godine posle,  Kopaonik biznis forum biti platforma za produktivnu komunikaciju ministara, guvernera, bankara, medjunarodnih institucija EBRD, WB, IMF, domaće privredne i naučne elite.

Format koji je ustanovljen po ugledu na World Economics Forum iz Davosa, dokazao je svoju produktivnost i probitačnost. Plenarne sekcije posvećene su makroekonomskim temama i sumiranju rezultata koji su  postignuti u fiskalnoj, monetarnoj i industrijskoj politici kao i digitalnoj agendi koju je sebi postavilo Ministarstvo za lokalnu samoupravu.

Ministar finansija dao je ocenu rezultata oštre finansijske konsolidacije, koju smo preživi ipak na nogama. Prezenterska izvrsnost Dušana Vujovića ne može da ne imponuje. Zaključci su jasni, posle smanjenja primarnog deficita, treba odlučno krenuti u reformu javnog sektora i povećati kapitalna ulaganja kako bi se obezbedio održivi rast od 3-4%.

Na forumu su pale i opklade da li ce Vujović biti srpski Mario Monti, koji će nas sprovesti izmedju Scilla i Haribdi strukturnih reformi. Oni koji imaju neuništivu veru u kolektivnu mudrost da stručnosti treba dati poverenje, glasaju za i navijaju. Poslovično pesimistični makroekonomisti koji smatraju da je Marfijev zakon da namazano parče hleba uvek pada na stranu sa puterom, kažu da mi nismo te sreće da meritorni princip nadvlada.

Realistični i pragmatični privrednici misle da smo valjda konačno naučili lekciju iz prošlosti. No videćemo. Imamo, makar pravo da se nadamo. MMF šef grupe za Srbiju, Džejms Ruf smatra da je najveće dostignuće pad nezaposlenosti. On nam je priznao da su plate i penzije dramatično niske merene evropskim prosekom. Elen Golštajn iz Svetske banke podsetila je da se napori moraju usmeriti na rast i povećanje kolača koji se deli.

U najboljem slučaju stopa rasta bice 4%. Koristeći formulu koju smo svi naučili na osnovnim studijama ekonomije 70:4 =17.5 – dakle da bismo duplirali BDP i učinili naš standard boljim treba nam ovim tempom skoro 18 godina. Dakle dve trećine publike Foruma nema šansu da doživi da stigne na tu obećanu zelenu granu!

Na ovaj prosti ekonomski rezon podsetio nas je i šarmantni šef IFC-a za region Zapadnog Balkana Tomas Libek, koji se čusio kako Srbi u Srbiji nisu preduzetni kao njegove komšije Srbi u Čikagu gde svi odlučno uzimaju sudbinu u svoju ruke i osnivaju najrazličitije biznise.

Premijer Aleksandar Vučić bio je posebno razočaran rezultatima najnovije ankete koja pokazuje da 75% Srba očekuje da im država reši pitanje zaposlenja a samo 6% planira sopstveni posao! On smatra da država treba da bude zadužeba za stvaranje uslova poslovanja, efikasnih procedura i stabilne regulative. Pravna država sa efikasnim sudovima, kako je to lako reći a teško napraviti značajniji pomak.

Privrednici realisti smatraju da je uz jasnu i stabilnu regulativu i objektivni odnos prema svima rast od 5% ostvariv.

Posebna poslastica Foruma je ambasadorski panel. Geopolitičke promene i njihov uticaj na poziciju Srbije. Izgleda da ovaj panel neće biti oportuno ubuduće održavati bez kineskog ambasadora. Priče koje su nam prenele njihove ekselencije podsetile su nas da u istoriji postoje  dugi talasi, koji geopolitičke pozicije ne menjaju stotinama godina. Da li se nešto može naučiti iz istorijskog iskustva?

 

Mila Korugić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com