Robert Čoban: „Nova energija“, ne samo za mlade ljude!

U pripremi za konferenciju „Nova energija“ vodio sam se u početku statistikom koja govori da odlazak mladih ljudi iz Srbije poslednjih nekoliko godina doseže zabrinjavajuće razmere. U restoranima na kruzerima širom sveta slobodno možete da govrite srpski – svi konobari su iz Srbije, poneki iz Hrvatske ili Bosne.

Zimus mi je Mumin dok smo sedeli u baru pored Vašington skvera u Njujorku pričao kako je za ovih 10 godina kako vozi taksi upoznao 5 momaka iz Novog Sada, 7 momaka iz Beograda i čak 50 njih iz Bora i Majdanpeka. Otišao sam isto veče na sajt Republičkog zavoda za statistiku: Majdanpek je za samo devet godina – između dva popisa (2002-2011) izgubio čak 24% stanovništva.

Sestrić Stefan (1988.) mi priča da je svega jedna trećina njegovog razreda ostala da živi u Novom Sadu. A Novi Sad spada uz Beograd u najpoželjnija mesta za život u Srbiji.

Rubrika „Novosađani u belom svetu“ o mladim ljudima iz vojvođanske prestonice koji su posao i novi život potražili na Malti, u Dubaiju, Njujorku ili Štokholmu – najčitanija je na portalu NSHronika.rs koji smo nedavno pokrenuli. Svi žele da krenu njihovim stopama…

Iskustvo Izraela iz sredine osamdesetih koje je ispričao ambasador Josif Levi na konferenciji The Economist koju smo u decembru održali u Beogradu – dodatno me je podstaklo na razmišljanje kako je odlučna akcija države da okrene snage u smeru obrazovanja, liberalizacije poslovanja startapa, zadržavanja mladih da ostanu da rade u zemlji – jedina budućnost da cela država do nekog sledećeg popisa ne doživi sudbinu Crne Trave ili Majdanpeka.

Izrael je tim „velikim obrtom“ sredinom osamdesetih za svega nekoliko godina od zemlje koja je živela na izvozu mandarina i brušenju dijamanata – u sred pustinje bez značajnih rudnih ili energetskih resursa – postao 25. ekonomija sveta.

Proteklih dana sam razgovarao sa nekoliko ljudi, između ostalih i iz različitih ministarstava u Vladi Republike Srbije – koji su moja razmišljanja usmerili u još jednom pravcu.

Naime, e-uprava i osposobljavanje korisnika starijih od 45 godina da se snalaze u IT-svetu učinila bi podjednako mnogo koristi državi kao i zadržavanje mladih da ne odu iz zemlje.

Mi smo stara nacija i bićemo sve stariji. Ako generacija rođenih pre 1970. u čijim rukama se i dalje nalazi najveći deo moći i bogatstva ove zemlje – ne shvati da je Berlinski zid pao pre 26 godina i da je 2015. sa svim prednostima koje nove tehnologije donose (uz neminovne negativne efekte zbog kojih treba da učimo kako ih prevazići) – stvari neće krenuti na bolje.

Pitanje broj jedan ostaje kako da do ušiju ljudi u samom vrhu vlasti dođu ove ideje kada oni nemaju poverenje u „domaću pamet“ i neprekidno „uvoze“ savetnike i „modele“ upravljanja iz sveta da bi ih za par meseci zamenili drugima i tako u krug.

Robert Čoban
predsednik Color Press Grupe